Najnovija istraživanja pokazuju da možete da jedete i masti i ugljene hidrate, ali da je bitno kojim redosledom to činite.
Najnovija istraživanja otkrivaju da bi redosled kojim jedete različite namirnice mogao da ima iznenađujući efekat na nivo šećera u krvi.
Naime, studija koja je rađena na miševima je pokazala da konzumiranje masti pre ugljenih hidrata može da smanji nagli porast šećera u krvi koji obično sledi nakon obroka.
Sprečavanje previsokog porasta šećera u krvi nakon jela je važan deo borbe sa dijabetesom. Prethodne kliničke studije su pokazale da konzumiranje povrća, proteina ili masti pre ugljenih hidrata može pomoći u ograničavanju ovih povećanja.
NE PROPUSTITE
Ovo sugeriše da bi promena redosleda hrane tokom obroka mogla da ponudi praktičan i održiv način za poboljšanje kontrole šećera u krvi bez eliminisanja čitavih grupa namirnica.
Naučnici su generalno objasnili ovaj efekat kroz dva glavna mehanizma. Prvi je sporije pražnjenje želuca, što znači da se hrana postepenije kreće iz želuca u tanko crevo.
Drugi uključuje povećano oslobađanje hormona zvanih inkretini, uključujući GLP-1, koji pomažu telu da reguliše šećer u krvi. Međutim, istraživači nisu u potpunosti razumeli kako hormoni koje proizvode creva i pankreas interaguju sa nervnim sistemom da bi proizveli ove efekte.
Da bi istražili, međunarodni istraživački tim je ispitao kako konzumiranje masti pre ili posle glukoze utiče na šećer u krvi, aktivnost hormona i brzinu kojom se želudac prazni.
- Redosled obroka je privlačan jer samo menja način na koji se obrok jede, a ne zahteva od ljudi da izbegavaju cele grupe namirnica.- kaže autor studije Daisuke Jabe sa Univerziteta u Kjotu.
Kako maslinovo ulje menja nivo šećera u krvi?
Istraživači su sproveli niz eksperimenata na miševima kako bi utvrdili da li vreme konzumiranja masti utiče na to kako telo obrađuje glukozu. Nakon noćnog posta, miševi su raspoređeni u tri grupe.
Jedna grupa je primala vodu, a zatim glukozu. Drugoj grupi je dato maslinovo ulje, a 15 minuta kasnije glukoza. Treća grupa je prvo primila glukozu, a maslinovo ulje joj je dato 15 minuta nakon toga.
Naučnici su zatim merili nivo glukoze u krvi i nekoliko hormona uključenih u regulaciju šećera u krvi, uključujući insulin, glukagon, GIP i GLP-1.
Glukagon se obično povezuje sa povećanjem šećera u krvi, dok GIP i GLP-1 pomažu u regulisanju nivoa glukoze nakon jela. Da bi utvrdili koliko brzo materija napušta želudac, istraživači su im takođe dali acetaminofen, uobičajeni lek protiv bolova.
Merenjem količine leka koja se pojavila u krvotoku nakon oralne primene, mogli su da procene brzinu pražnjenja želuca. Tim je proširio eksperimente na dodatne grupe miševa, uključujući životinje sa dijabetesom tipa 2 i druge kojima je nedostajao receptor potreban za odgovor na GLP-1.
Takođe su sproveli eksperimente koji su blokirali glukagon ili GLP-1 signalizaciju, hirurški prekinuli vagusne živce ispod dijafragme sa obe strane i ispitali da li različite dijetetske masti proizvode slične rezultate.
Vagusni živac je važan komunikacioni put između mozga i digestivnog sistema, pomažući u koordinaciji funkcija kao što su varenje i oslobađanje hormona.
Rezultati studije su otkrivli da davanje maslinovog ulja miševima pre ugljenih hidrata usporava varenje i aktivira iznenađujuću kombinaciju hormona i nervnih signala koji pomažu u regulisanju šećera u krvi, čak i kod miševa sa dijabetesom tipa 2.
Raniji unos masti takođe je usporio pražnjenje želuca, odlažući kretanje glukoze iz želuca u creva. Istovremeno, konzumiranje masti pre glukoze stimulisalo je rano povećanje nekoliko hormona, uključujući glukagon, GIP i GLP-1.
Ovo je sugerisalo da odgovor i dalje može funkcionisati čak i kada je normalna regulacija insulina značajno narušena.
Da li bi promena redosleda obroka mogla pomoći u borbi sa dijabetesom?
Nalazi nude jasnije biološko objašnjenje zašto konzumiranje masti pre ugljenih hidrata može da pomogne u smanjenju skokova šećera u krvi.
Umesto oslanjanja na jedan hormon ili proces varenja, efekat izgleda uključuje više sistema koji rade zajedno kako bi kontrolisali koliko brzo glukoza ulazi u creva.
Ovo bi moglo imati praktične implikacije za upravljanje dijabetesom. Prilagođavanje redosleda konzumiranja hrane je relativno jednostavno i može biti lakše za održavanje nego dijete koje zahtevaju izbegavanje određenih grupa namirnica.
Međutim, eksperimenti su sprovedeni na miševima i isti efekti još nisu utvrđeni kod ljudi kroz ovo istraživanje. Potrebne su dodatne kliničke studije kako bi se utvrdilo da li se mehanizmi identifikovani u eksperimentima mogu koristiti za poboljšanje regulacije šećera u krvi kod ljudi sa ili bez dijabetesa.
- Naši nalazi ukazuju na to da redosled kojim hranljive materije dospevaju do creva može izazvati koordinisani hormonsko-nervni odgovor koji menja koliko brzo želudac isporučuje glukozu u creva- kaže Jabe.
BONUS VIDEO
Kurir se za ovo dugo zalagao! Uskoro će senzori za dijabetes biti obezbeđeni deci besplatno: Bez uboda i bez bola
NE PROPUSTITE
