Da li ćemo u nečemu biti uspešni i davati svoj maksimum ili tek prosek, koliko ćemo biti zadovoljni načinom života, izborom profesije i partnera, zavisi od toga kakve smo poruke dobijali u detinjstvu, od stečenog iskustva i na koji način smo sve to doživeli.
RANA ISKUSTVA
Način na koji roditelji i bliske osobe još u ranom detinjstvu reaguju na ponašanje deteta, njegove uspehe, neuspehe i greške, može da odredi njegovo ponašanje u budućnosti. Ukoliko su to bile česte kritike, pretnje, kazne, prekoran pogled, glasan uzdah neodobravanja ili možda odsustvo bilo kakve reakcije, posebno ako su bile uvek u vezi sa istim događajem, dete je tu situaciju povezalo sa nekom negativnom emocijom, poput straha, stida, nelagode ili čak poniženja.
Znamo li da primamo i dajemo poklone?
Bez obzira na to što je posle nekog vremena taj događaj pao u zaborav, loš osećaj ostao je vezan za njega i uskladišten u podsvesti. Kada se u odraslom dobu ponovi slična situacija, ove potisnute emocije prorade i deluju kao blokada. Osoba tada misli da nečemu nije dorasla, oseća strah, napad panike ili stid. Na primer, iako ima sve potencijale, ustručava se da traži bolju poziciju ili veću platu, na odmoru ne može da se opusti jer misli da to ne zaslužuje, ako ima dobar posao, čim postane naporno i izazovno, napušta ga. Ovo su pokazatelji da su unutrašnji impulsi prejaki i da ih osoba nije svesna ili nema kapacitete da se s njima izbori.
DEČACI NE PLAČU
Velika prepreka u zadovoljstvu životom i uživanju u njemu mogu da budu i takozvane zabranjivane emocije. Recimo, dešava se da devojčicama nije bilo dozvoljeno da pokažu bes uz obrazloženje da se ženska deca tako ne ponašaju, a dečacima tuga uz sugestiju da muškarci ne plaču. U odraslom dobu, kada se suoče sa situacijom koja u njima izazove zabranjenu emociju, moguća su dva ishoda – povlačenje ili agresija. U prvom slučaju ona deluje kao nevidljiva kočnica koja je toliko jaka da osoba ne može čak ni svesno da joj se odupre iako oseća da joj je naneta neka nepravda. U drugom dolazi do neodgovarajuće reakcije, jer dolazi do borbe za eliminisanje nevidljive prepreke.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
SAVRŠENO ILI NIKAKO
Zanimljivo je da ne moraju samo negativne poruke u detinjstvu da budu razlog za emotivne blokade i ograničavajuća uverenja. One mogu da budu toliko lepe i besprekorne da postaju nedostižne. Težnja ka savršenstvu, čest je izgovor da se ne postigne uspeh na nekom životnom polju. Primer za ovo upravo su osobe koje odustaju od braka ili potomstva, ili ga odlažu do zrelih godina, jer duboko veruju da ne mogu da dosegnu ideal svojih roditelja ili neki drugi primer iz bliskog okruženja. Kada su u partnerskoj vezi koja je zadovoljavajuća i kvalitetna, ove osobe stalno imaju osećaj da nisu dovoljno dobre za partnera, ili on za njih, i stalno osećaju pritisak koji često vodi ka raskidu. Koja je verovatnoća da ću imati muža kakav je moj otac mojoj majci? Danas su druga vremena, nikada neću uspeti da imam savršen brak kao moji roditelji, zato je bolje da i ne pokušavam... Nikada neću moći da budem tako savršena žena svom mužu kao što je to moja majka... Iako ovakve izjave liče na izgovore, one su zapravo posledica dubokih uverenja koja se nalaze u podsvesti.
Važno je napomenuti da neće svako dete na isti način doživeti ova rana iskustva u porodici, jer to zavisi i od mnogih drugih faktora. Postoje brojni primeri da su oni, uprkos ovakvim porukama u detinjstvu, izgradila potpuno drugačiji život koji smatraju uspešnijim nego kod svojih roditelja.
EMOTIVNI DETOKS
Ljudi nisu uvek svesni ovih blokada koje nose skoro celog života. Jednostavno se s tim sažive i to postaje njihova realnost. Međutim, kada postanu svesni da nešto žele, ali to nikako ne mogu da ostvare, da imaju potencijale koje iz nekog razloga ne koriste, da nisu srećni tu gde jesu, onda su već na pola puta do spoznaje kako su sami sebi postali najveća prepreka. Ubrzo posle toga poželeće da otklone taj nedostatak kod sebe. Postoje čak i telesni signali koji takvoj osobi skreću pažnju da ne živi u skladu sa sobom. To su fizičke manifestacije koje se javljaju kao treperenje u telu, bol u stomaku, pritisak u grudima, pulsiranje u glavi, knedla u grlu…
Sve su to znaci da postoje zaglavljene emocije koje deluju kao blokade. Kako se možemo izboriti s ovim? Neki ljudi jednostavno se bace u vatru, odnosno donesu odluku da se suoče s nečim što im je veoma neprijatno. Kada probiju led, osećaju se oslobođeno i retko kad se vraćaju na stara ponašanja. S druge strane, ima ljudi kojima je potrebna podrška da prevaziđu ove blokade i tada je korisno da se konsultuju sa psihologom, terapeutom ili profesionalnim koučem.
SAMOPOMOĆ I POMOĆ
Uzmite papir i olovku i zapišite oblast u kojoj, prema vašem mišljenju, možete da postignete više, ali ne uspevate. Obratite pažnju šta ste prvo osetili kada ste to zapisali? Koja vam je prva misao bila? Imate li ideju otkud to? Vraćaju li vam se neka sećanja, priče ili slike iz detinjstva? Neko će uspeti da definiše šta ga to blokira ili će imati ideju šta bi to moglo da bude, a nekome će ipak biti potrebna podrška stručne osobe. Važno je da znate kako postoje brojne tehnike i metode kojima se to može otkriti i rešiti.
EMOCIJE KAO PRAVAC
Najmoćnija žena na svetu, dugogodišnje TV lice, novinarka i motivator Opra Vinfri ističe da je za uspeh važno pratiti svoj GPS sistem emocija koji svako od nas ima, jer nam one najbolje govore da li smo na pravom mestu i u pravo vreme.
Ako osećate da postoji nešto više od toga gde ste trenutno, idite za tim. To je pravi put", poručuje Opra.
Piše: Dragana Aleksić, porodični konsultant
Priredila: Jelena Ristić
