Piše: Ksenija Petrović
psihoterapeut
kpetrovic76@gmail.com
Socijalna fobija jedan je od najčešćih ljudskih strahova. Odnosi se na stalan, intenzivan, iracionalan strah da će se osramotiti ili poniziti pred drugim ljudima. Strah može biti ograničen na specifične situacije kao što su uzimanje hrane pred drugim ljudima i kontakt sa suprotnim polom ili difuzan, koji uključuje skoro sve socijalne situacije: od drhtanja ruku, crvenjenja pred drugima, ulaska u sobu gde sedi veći broj ljudi, odnosa sa autoritetom, interakcije s nepoznatim ljudima, izražavanja neslaganja, držanja govora... Neki ljudi ne boje se susreta s divljim životinjama ili osvajanja planinskih vrhova, ali zalede se od straha kada pomisle na mogućnost da ostave loš utisak, osramote se i budu odbijeni. Socijalne fobije obično su povezane s niskim samopoštovanjem.
Postoje samo 2 stvari o kojima moramo svi da brinemo u životu
Svim ljudima zajedničke su snažne urođene težnje da pripadamo nekoj grupi, da nas vole i da se družimo. To je nešto najvažnije i najpotrebnije u životu. U prilog tome idu informacije dobijene na Harvardu u istraživanju o sreći, koje je trajalo čitavih 75 godina, a govore da nas dobri odnosi s ljudima održavaju srećnim i zdravim! Razlika je u tome što uplašeni ljudi ne shvataju kako ne moraju da budu savršeni da bi ih drugi prihvatali, da njihova vrednost ne zavisi od količine ljubavi koju zadobiju i da odbijanje, iako je neprijatno, nije apsolutno užasno!
Mehanizam nastanka i održavanja
Pre ulaska u socijalnu situaciju osoba ima nerealna očekivanja od sebe i užasava se povodom mogućnosti da ih ne ostvari. Zahteva da bude nadljudsko biće koje nikada ne greši, uvek je uspešno, nema ili ne ispoljava neadekvatne emocije straha ili stida, a nema ni telesne reakcije (da pocrveni, zadrhti...). Iluzija da približavanjem savršenstvu smanjuju šansu da budu negativno procenjeni, upravo ih udaljava od drugih. Žive u vlasti tiranina moram i ne smem: ne smem da napravim grešku, ne smem da dozvolim da vide moju uznemirenost, moram biti zabavan, moram ostaviti pozitivan utisak, moram biti smiren... Ako se to ne desi, doći će do katastrofe koju neću moći da podnesem, što potvrđuje moj početni stav da sam manje vredan. Kada sa ovakvim moram uđu u socijalne situacije, doživljavaju intenzivne telesne simptome straha, a sva pažnja usmerena im je na detektovanje opasnosti u vidu greške i tuđih negativnih reakcija. Stalno motrenje dovodi do snižavanja praga, tako da vide opasnost i gde je nema, preuveličavaju značaj i posledice opasnosti, što dovodi do još većeg straha... (Pocrveneo sam i drugi su to sigurno primetili, što je katastrofa i govori o mojoj neadekvatnosti, odbaciće me). Ovi negativni unutrašnji dijalozi skreću im pažnju s komunikacije.
Paulo Koelja otkriva: Kako da nađete pravi put u životu?
Izbegavanje komunikacije
Kada želimo da ostavimo dobar utisak, određeni stepen napetosti, zdrave treme, potpuno je očekivan. Osobe koje tumače tremu kao nešto normalno neće sebe uvesti u socijalnu anksioznost, već će im ona biti vetar u leđa koji motiviše da ostave što bolji utisak. Oni koji je proglase neprihvatljivom čine suprotno svojoj najvećoj želji, ponašajući se kao da su bezvredni (izbegavaju komunikaciju) jer su ispoljili nesavršenstva. To dovodi do fenomena proročanstva koje samo sebe ispunjava. Ostavljaju utisak da sa njima nije vredno razgovarati, a takvo ponašanje ne izaziva pristup drugih, što oni opet tumače ovako: Vidite, bio sam u pravu, bezvredan sam i drugi ne žele da me upoznaju. Prazan život, izolacija i strah dovode do depresije. Često se pribegava maladaptivnim načinima rešavanja problema anksioznosti, korišćenjem alkohola pre nastupa, što ne rešava problem, već stvara novi – bolest zavisnosti.
Sve ide po planu: 7 znakova da ipak NEMATE o čemu da brinete
Kako izaći iz začaranog kruga
Kognitivno-bihejvioralna terapija daje dobre rezultate kod ovog problema. Pomaže klijentu da razume kognitivne, bihejvioralne i fiziološke komponente straha, edukuje ga o prirodi poremećaja, uči tehnikama kojima se može postići bolja kontrola nad strahom i telesnim simptomima, kao i specifičnim tehnikama izlaganja fobičnim situacijama.
Strah se prevazilazi hrabrošću. Uprkos njemu i sa njim, treba se izlagati socijalnim situacijama jer jedino tako možemo da steknemo bogato životno iskustvo i socijalne veštine koji mogu da smanje strah.
Za kraj, nemojte se iznenaditi ako se, uprkos uspehu u savladavanju straha, simptomi ponekad vrate. Prihvatite taj strah, ponovo se aktivno borite protiv poznatih besmislica i videćete da će vam svaki put biti potrebno sve manje vremena za prevazilaženje problema.
