Život može da se predstavi kao čitav niz frustracija, a jutro koje počinje zvonjavom budilnika tipičan je primer. Na koji način možemo da se rešimo niske frustracione tolerancije, objašnjava naša stručna saradnica
Piše: Sanja Stanić,
psihoterapeut
sanjastanic3@gmail.com
Kad god naša neposredna želja naiđe na prepreku, osetićemo frustraciju i nezadovoljstvo. Iako smo skloni da frustraciju smatramo lošom, nezadovoljstvo koje je prati snažna je motivacija da budemo aktivni i radimo na ostvarenju svojih želja. Problem nastaje kada ljudi smatraju da ne mogu da podnesu frustraciju, jer takva uverenja snažno utiču na oblikovanje naših osećanja. Niska frustraciona tolerancija relativno je česta pojava, a kao ljudska bića skloni smo da automatski pomislimo kako ne možemo da podnesemo određene situacije koje su suštinski podnošljive.
Ako ste jaka osoba onda izbegavajte ove fraze: 4 izgovora na koje ne bi trebalo da se oslanjate!
ZNAČAJ SAMOKONTROLE
Sposobnost da izdržimo, podnesemo frustraciju i izađemo na kraj sa neprijatnim osećanjima i uznemirenošću, osnova je onoga što se smatra snagom volje. Samokontrola održava usredsređenost dok sledimo svoje osnovne ciljeve uprkos primamljive mogućnosti trenutnog uživanja. Psihološke studije ističu ključni značaj samokontrole u ostvarivanju životnog uspeha. Nivo samokontrole u detinjstvu značajniji je pokazatelj budućeg finansijskog uspeha i zdravlja od količnika inteligencije i socijalnog položaja porodice. Razvijanje frustracione tolerancije, strpljenja i savesnosti, višestruko je korisno za budućnost. Deca koja odrastaju u privilegovanim ekonomskim uslovima, ako ne nauče da odlože uživanje pri ostvarivanju svog cilja, često nisu u stanju da iskoriste početne životne prednosti i privilegije koje podrazumeva bogatstvo. Takođe, bitan uslov psihičkog zdravlja i dobrobiti leži u spremnosti osobe da razvije filozofiju dugoročnog hedonizma koja, zarad budućeg zadovoljstva i radosti ostvarivanja vrednih životnih ciljeva, ima kapacitet da se odupre trenutnom zadovoljstvu i toleriše nelagodu koju taj put neminovno nosi.
PRIHVATANJE ŽIVOTA
Jasno je da ne postoji lagodan život bez teškoća i loših događaja, ali to nije lako prihvatiti. U susretu sa problemima, ljudi reaguju čitavim nizom neprijatnih osećanja kao što su tuga, razočaranje, nezadovoljstvo, žaljenje…Takva osećanja su zdrava jer motivišu na ulaganje napora i trud da se nepovoljna situacija promeni, a ako to nije moguće, da se prihvati realnost. Zahtev da život bude lagodan i udoban, jer je u suprotnom nepodnošljiv, dovodi do patnje i psihičkih poremećaja. Nizak nivo tolerisanja frustracije otežava upravljanje sobom i urušava samodisciplinu. Takva osoba ponaša se kao da mora odmah ostvariti svoju želju, jer ne može da podnese neprijatnost. To dovodi do toga da udaljeni ciljevi i želje koji ne mogu da se ostvare sada i ovde, ostaju van domašaja. Takođe, uskladiti sopstvene sa željama drugih ljudi zahteva mudrost i strpljenje, to jest visoku frustracionu toleranciju. Narcisoidne osobe, razmažene i neadekvatno socijalizovane, teško izlaze na kraj sa frustracijama, insistiraju na svojim željama, što znatno otežava odnose sa drugima.
Ovaj Dalaj Lamin recept za sreću potvrdila je i nauka!
KAKO PREVAZIĆI FRUSTRACIONU TOLERANCIJU?
Izuzetno je važno shvatiti da ono što ste već preživeli kao teško iskustvo, predstavlja važan dokaz da ste u stanju da to ponovo podnesete i preživite. Insistiranje na uverenju da je situacija nepodnošljiva i njeno izbegavanje, pojačava snagu uznemirenosti i unutrašnju teskobu koja nas ometa da istrajemo u svrsishodnim aktivnostima i zarobljava u začaranom krugu neuspeha. Razvijanje fleksibilnog odnosa prema željama pojačava snagu volje, razvija samodisciplinu, kontrolu i sposobnost da se odupremo iskušenjima.
( Priredila: Ksenija Konić )
