Sama pomisao na početak kišnih i tmurnih dana često podstiče lošije raspoloženje, a naša stručna saradnica objašnjava na koji način možemo najefikasnije da pomognemo sebi i zadržimo vedar duhFoto: Shutterstock, Profimedia
Različita istraživanja o povezanosti vremenskih prilika i raspoloženja govore o tome da se tokom tmurnih dana veći broj osoba sa simptomima depresije javlja lekarima. Statistika ukazuje i na to da se kod stanovnika zemalja s malim brojem sunčanih sati, u kojima je tokom većeg dela godine hladno, poremećaji javljaju češće.
Svi znamo da sunce i lepo vreme imaju povoljan uticaj na naše celokupno funkcionisanje, ukoliko zanemarimo ekstremne temperature. Sunce povezujemo s radošću, vedrinom, srećom i energijom. Ono nas okrepljuje i aktivniji smo u toku letnjih dana kada oko nas ima mnogo zelenila koje simbolizuje zdravlje, plodnost, smirenost i pozitivno utiče na otklanjanje stresa.
S druge strane, jesen nas često podseća da je došao kraj letovanja i odmora, koji smo čekali cele godine i pažljivo planirali. Polako se pripremamo za stres na poslu. Često i sama pomisao na hladnije dane unosi nemir kod nas. Tokom jeseni unosimo i manje svežeg voća i povrća, često dolazi do povećanja telesne težine i provodimo više vremena u zatvorenom prostoru. Sumorno vreme kod nekih osoba može da podstakne negativna razmišljanja koja rezultiraju strepnjom. Iako povezujemo strepnju s lošim vremenom, često i ne znamo pravi razlog, jer se on može nalaziti i u nesvesnom.
Anksioznost potiče od latinske reči anxietas, što znači uznemirenost, zabrinutost. Za ovo osećanje kaže se da je lebdeći neodređeni strah, teskoba, strepnja i uglavnom se vezuje za neku vrstu straha. U psihologiji se razlikuju tri vrste strahova: realan, neurotski, u šta spadaju fobije i anksioznost – strah koji nema izvor u spoljašnjoj situaciji. Frojd je anksioznosti pripisivao centralno mesto u nastanku svih neuroza ili psihoneuroza.
Naravno da anksiozna reakcija na hladnije dane nije ista kod svih osoba. Jačina odgovora na spoljnu sredinu zavisi od temperamenta, karaktera, životnog iskustva i emocionalne stabilnosti osobe. Ukoliko je reakcija pojačana i duže vreme remeti naše svakodnevno funkcionisanje poput rada, učenja ili spavanja, potrebno je da se obratite stručnom licu.
Pomoć do samopomoći
Međutim, najčešće je reč o simptomima koji ne treba da nas previše zabrinjavaju. Andre Tardje, francuski političar, rekao je da teškoće ne leže u samoj prirodi stvari nego u misaonim navikama. To nas uvodi u priču o tome da postoje različiti načini da svakodnevni život učinimo kvalitetnijim.
Na prvom mestu, važno je da budemo sami sebi dobar prijatelj – dopustite da se loše osećate, nema potrebe da potiskujete takvo osećanje. Ako smo svesni tog osećanja, moći ćemo i nešto pozitivno da uradimo s njim. Važno je da oslušnete sebe i prepoznate svoju potrebu u tom trenutku. Možda će vam prijati samo da skuvate sebi čaj i čitate knjigu pokriveni ćebetom.
Saveti
Evo još nekih preporuka kako da utičete na to da se prijatno osećate tokom jesenjih dana.
Pored redovne ishrane i kvalitetnog sna, naučnici sugerišu da je neophodno provesti jedan deo dana na otvorenom kako bi se nadoknadio nivo serotonina u organizmu. Ako niste bili fizički aktivni, počnite da se bavite nečim, po mogućstvu na otvorenom: vozite bicikl, džogirajte ili šetajte. Ove aktivnosti treba da upražnjavate i kad nije lepo vreme. Više se smejte, zračićete pozitivnom energijom, družite se s prijateljima, provodite vreme s porodicom, slobodno izrazite zahvalnost i delite komplimente. Razmišljajte o pozitivnim aspektima jeseni, kojih takođe ima mnogo. Odlazak na vikend u prirodu, povoljne turističke ponude, šetnje po lišću i lakše bavljenje sportom samo su neke od njih. Kišni i tmurni dani nisu razlog da se zaustavite. Uživajte u periodu koji dolazi, to su vaši dani, takvi kakvi jesu.
Uspešna terapija
Holivudska glumica Heder Loklir borila se s napadima lošeg raspoloženja 2008. godine. Uz anksioznost patila je i od depresije. Jedna od junakinja nekada popularne serije Dinastija obratila se za pomoć zdravstvenoj ustanovi za dijagnostiku i lečenje mentalnih poremećaja i tražila procenu svog stanja. Kada je ustanovljeno da pati od anksioznosti, određena joj je terapija koja je, pored razgovora s psihoterapeutom, predviđala da Heder što više vremena provodi u prirodi, jaše konje, ruča sama… Terapija je urodila plodom i popularna glumica uspešno se izborila sa ovim problemom.
