Zamislimo ženu u dubokoj starosti obolelu od raka. Od smrti je dele dani, ili možda samo sati. Svi medicinski pokušaji da joj se produži život davno su iscrpljeni. Ne postoji mogućnost da se umanji neizdrživi bol koji oseća. Ali, ne pati samo ona, već i svi koji je vole. Ona traži da prestanu te neizdržive patnje. Iako ju je lekar nedavno posetio i dao joj sredstvo protiv bolova, to nije mnogo pomoglo. Sve što sledi jeste predvidiv kraj i beskonačna agonija... Jedino oni koji su proživeli situacije nalik opisanoj, mogu da naslute o kakvim patnjama je reč. Ova tema otvara brojna pitanja, a ono čime ćemo se u u nastavku teksta baviti jeste pojam eutanazije pod kojim podrazumevamo čin kojim se prekida čovekov život onda kada je on bolestan u toj meri da trpi velike bolove i nema nikakve šanse za oporavak.
Piše:
Slaviša Savić, profesor filozofije i psihoterapeut
ŠTA JE EUTANAZIJA?
Reč eutanazija predstavlja kovanicu grčkog porekla. Izvedena je iz dve reči. Eu na grčkom znači dobar, a thanatos je smrt. Ako bismo bukvalno prevodili, eutanazija znači dobra smrt, tačnije to je voljna radnja kojom jedna osoba može da oduzme život drugoj. Oduzeti čoveku život, čak i u slučaju kada je on saglasan s tim, nekome se čini kao prihvatljiv čin, dok je drugima to neprihvatljiv postupak, uz obrazloženje da niko nema prava da drugoj osobi oduzme život pre nego što se on završi prirodnim putem. Postoje aktivna i pasivna eutanazija. Prva podrazumeva da se pacijentu ubrizga supstanca koja će izazvati smrt, dok pasivna znači da se obolelom čoveku uskraćuje terapija usled čega dolazi do okončanja života.
GDE JE DOZVOLJENA?
U najvećem broju zemalja zakoni zabranjuju postupak eutanazije. U Evropi, ona je legalizovana u Švajcarskoj, Holandiji, Estoniji, Albaniji i Belgiji, dok je u svetu još legalizovana u američkim saveznim državama Vašington, Oregon i Montana, u Kolumbiji, kao i u nekim delovima Australije. Zakonodavstvo ipak prati duboko ukorenjene kulturološke običaje. Jedan od najuniverzalnijih jeste taj da je ubistvo zabranjeno. Međutim, postoje i izuzeci koje nalazimo i u bliskoj istoriji. Kako je navedeno, eutanazija je u pojedinim uređenim demokratskim zemljama dozvoljena, ali treba naglasiti da se sprovodi po strogo kontrolisanim uslovima. Pristanak osobe nad kojom se vrši eutanazija je obavezan, mada postoje opcije da ukoliko osoba nije u svesnom stanju, to odobrenje daju članovi najuže porodice.
PALIJATIVNA MEDICINA
Ova grana medicine bavi se ne samo uklanjanjem simptoma, nego i poboljšanjem ljudskog života. Predstavnici ovog pravca u medicini podrazumevaju da život treba da bude takav da se živi kvalitetno. Po ovom stanovištu, može se zaključiti da je eutanazija moguća onda kada čovekov život više ne može da bude kvalitetan, već je prožet samo bolom i patnjom.
DEBATA U SRBIJI
Ipak, u većini zapadnih zemalja, kao i u ostatku sveta, nikakav oblik eutanazije nije dozvoljen i kažnjiv je po krivičnom zakoniku, a to je slučaj i u Srbiji. Kod nas preovladava stav da je život neprocenjiva vrednost i da je neprihvatljivo da bilo ko odlučuje o nečijoj smrti. Naša lekarska asocijacija deli mišljenje sa svetskom medicinskom asocijacijom u vezi sa pitanjem eutanazije i za njih je ona neprihvatljiva. Svakom ko u Srbiji izvrši eutanaziju preti kazna zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina. Pored toga, na našim prostorima u poslednje vreme vodi se debata o mogućnosti da pacijent svojim testamentom može izreći želju da se, u slučaju neizlečive bolesti i stanja u kome ne može svesno da funkcioniše, isključe aparati na koje je prikačen ili da mu bude prekinuta terapija. Ova debata nije daleko odmakla jer, kao što smo naveli, većina stručne javnosti i dalje ne podržava eutanaziju.
UTICAJ RELIGIJE I POLITIKE
Sve velike svetske religije smatraju da je eutanazija neprihvatljiva. S obzirom na to da živimo u zemlji gde se građani većinom izjašnjavaju kao vernici, stav crkve nije nebitan. Stoga ne možemo ignorisati kulturno-istorijsko nasleđe pri davanju odgovora na pitanje o tome treba li legalizovati eutanaziju. Religiozno okruženje u kome živimo jedan je od razloga zbog koga je mnogo više protivnika nego zagovornika ovog postupka.
ZA I PROTIV
Ima li neko prava da prekine život nekom drugom ukoliko ovaj to od njega zatraži? Može li da mu uskrati terapiju i tako posredno učestvuje u njegovoj smrti? Jedni se drže strogih pravila lekarske etike i odgovaraju odrično. Drugi pak smatraju da medicina treba da omogući čoveku kvalitetan život i da, ukoliko to nije moguće, treba tražiti alternativu u eutanaziji. Ovo pitanje će tek biti aktuelno, a bitno je da u tome učestvuje što više nas. Na posletku, radi se i o našim, kao i o životima naših bližnjih.
Život je ipak neprocenjiv
Igrači fudbalske reprezentacije Španije koja je 2010. godine osvojila Svetsko prvenstvo u Johanesburgu, podržali su inicijativu da se na Iberijskom poluostrvu ne dozvoli uvođenje eutanazije. Oni su se izjasnili kako prekidanje nečijeg života ne treba da bude legalizovano zakonom. Deo te generacije jeste i Žerar Pike, poznat i kao izabranik latinoameričke pevačice Šakire s kojom ima sina Milana.
Priredio: Stefan Tošović
