Sa dolaskom lepog vremena, u organizmu se dešavaju različite promene. Porast temperature dovodi do širenja krvnih sudova, što za posledicu ima pad i kolebanja krvnog pritiska, pospanost, vrtoglavicu i nedostatak koncentracije. Manjak vitamina C, kao i povećanje holesterola i triglicerida u krvi, najčešće su posledica zimske teške ishrane i fizičke neaktivnosti. Dolazak proleća dovodi i do buđenja žlezda sa unutrašnjim lučenjem jer se organizam tako priprema za akciju posle zimskog sna. Serotonin ili takozvani hormon sreće, pojačano je trošen tokom zime i zato ga sa dolaskom toplijeg vremena ima znatno manje u našem organizmu. Bezvoljnost, nedostatak energije, iscrpljenost, tromost… posledica su blage depresije koja se jednim delom može objasniti nedostatkom ovog hormona. Adaptacija na novonastale promene, klimatske i organske, očekivana je reakcija našeg tela. Dakle, prolećni umor nema medicinski značaj, a može se ublažiti unošenjem vitamina (posebno vitamina C) i redovnom fizičkom aktivnošću. Ali, zašto neki ljudi uopšte ne primećuju taj proces adaptacije ili mu se prilagode za kratko vreme, a drugi ne? Ako isključimo medicinske razloge, ostaje nam jedino psihološko objašnjenje. U osnovi produženog trajanja depresivnog raspoloženja (duže od dve nedelje) najčešće se nalaze pogrešna razmišljanja i interpretacije ličnog psihofizičkog stanja, kao i trenutne životne okolnosti u kojima se takva osoba nalazi.
MANJAK ENERGIJE
Osobe koje imaju sklonost da stalno prate svoja raspoloženja i fizičke promene, da se preispituju i tragaju za njihovim uzrocima, prevelikim pridavanjem značaja prolećnom umoru mogu razviti depresiju usled normalne prolećne bezvoljnosti. Perfekcionisti koji razmišljaju: sve se budi, cveta, proleće je najlepše godišnje doba, moram uvek da budem u najboljoj mentalnoj i fizičkoj formi… sebe će dodatno uznemiriti kada primete manjak energije. Poređenje sa drugima koji su srećni i puni elana, vodi u samoobezvređivanje karakteristično za depresiju.
U osnovi produženog depresivnog raspoloženja mogu biti i prevelika očekivanja od proleća, na primer: problemi će se sami od sebe rešiti, dolaskom lepog vremena stižu i lepši dani, planovi će se na neki magičan način ostvariti... Ako se takva nerealna očekivanja ne ostvare, oni se osećaju loše.
SEZONSKA DEPRESIJA
Ovo doba godine posebno je teško za usamljene i osobe koje su nedavno izgubile emotivnog partnera ili se gubitak desio u ovo doba godine. Depresivnim razmišljanjem oni samo pojačavaju svoje loše raspoloženje. Bitno je da razlikujemo prolećni umor od sezonskog afektivnog poremećaja. Kod nekih ljudi ponavljano se razvija depresivni poremećaj u isto doba godine, on najčešće počinje u jesen ili zimu i ima veze sa količinom svetlosti. Manji broj ljudi pati od letnje, odnosno prolećne varijante ovog poremećaja. Primarni simptomi letnje varijante su nesanica, anksioznost, slab apetit, depresivno raspoloženje i suicidne misli. Ukoliko ovakvo stanje traje duže od dve nedelje, neophodno je potražiti stručnu pomoć. Kognitivno-bihevioralna terapija u kombinaciji sa medikamentima daje dobre rezultate. Ona podrazumeva da naučimo strategiju kako da se izborimo sa navedenim simptomima, što utiče na povećanje osećaja samokontrole i poboljšanje raspoloženja. I za kraj, zapamtite da niste usamljeni u ovom problemu! Čak i ako vam se čini da su svi oko vas razdragani u proleće, postoji veliki broj ljudi koji se suočava sa lošim raspoloženjem, baš kao i vi ! Ono što je najvažnije jeste to da rešenje ipak postoji!
KIJANU RIVS - Samopomoć u knjizi
Kako bi se izborio sa depresijom i samosažaljenjem, slavni glumac Kijanu Rivs odlučio je da napiše knjigu o samopomoći. Nakon što je 2001. godine u saobraćajnoj nesreći izgubio voljenu devojku Dženifer Sajm sa kojom je dve godine ranije dobio mrtvorođenu ćerkicu Avu, Kijanu Rivs dozvolio je sebi da ga preplave tuga i osećaj bespomoćnosti. - Jednog dana sam sedeo u kuhinji sa mojim drugom Dženijem, dok je u pozadini na radiju išla orgijastična, depresivna, samosažaljiva, nostalgična muzika. Znate već Ja sam tako usamljen, ostavljen sam i srce mi je slomljeno. Perverzni užas. Odjednom sam dobio viziju. Setio sam se onih trenutaka kada se pripremam za izležavanje u kadi, palim sveću, kad sam ugušen tim depresivnim osećanjem. Zgrabio sam parče papira i počeo da zapisujem. Dženija je zasmejalo toliko da nije mogao da se zaustavi, a ja sam samo nastavio da iz sebe izbacujem svu tu količinu samosažaljivosti – opisao je Kijanu proces nastajanja ručno ilustrovane knjige Ode to Happines koju je izdao ovog proleća u ograničenom tiražu.
Piše: Ksenija Petrović,
psihoterapeut
kpetrovic76@gmail.com
