Neprirodna reakcija odbrambenog sistema na materije koje obično nisu škodljive, naziva se alergija. Takve reakcije javljaju se u raznim oblicima i po svojoj težini kreću se u rasponu od blago neugodnih do opasnih po život. Procenjuje se da jedna petina stanovništva zapadne hemisfere pati od alergija. Imunološki sistem štiti nas od stranih materija ili antigena tako što stvara antitela i druge hemijske supstance koje služe za odbranu organizma. Alergijska reakcija javlja se kad imunološki sistem ne može da razlikuje ono što je dobro od lošeg, pa zbog toga oslobađa vrstu hemijske materije koja se zove histamin da napadne bezopasnu materiju kao da se radi o pretnji. Postoje razne vrste alergija, od kožnih, alergija na lekove, hranu, insekte, ali čini se da čovečanstvo danas najviše muče respiratorne alergije, posebno one polenske. Zima je jedino godišnje doba kad polenske alergije spavaju, dok su ostala tri godišnja doba pogodna za ovu vrstu zdravstvenog problema.
Piše: dr Mimica Jovanović Nenadić, specijalista pulmologije Dom zdravlja Dr Ristić, članica MEDIGROUP
UPORNA AMBROZIJA
Već krajem februara u vazduhu mogu da se nađu polenova zrna drveća, od aprila i trave, a od avgusta do kraja oktobra - polen korova. U oktobru, na primer, po kalendaru cvetanja aktuelne su alergije na polen korova – ambrozija, polen trava, koprive, pelina i štireva. Ambrozija se održava čak do prve trećine novembra. Postoji precizan kalendar cvetanja biljaka koji se prati na nedeljnoj bazi, a mere se i koncentracije polena u vazduhu ne samo za Beograd, već i za sve veće gradove u Srbiji. Na teritoriji naše zemlje povećana je koncentracija ambrozije, koja od 24 alergene vrste korova ima najviše alergenih svojstava. Polen ambrozije jedan je od najznačajnijih alergena u vazduhu i on se vetrom prenosi na velike razdaljine. Zbog specifičnog hemijskog sastava, polenova zrna izazivaju alergijske reakcije (bronhitis, konjuktivitis, astmu) kod velikog broja ljudi.
Polinacija po evropskim standardima počinje 1. februara i traje do 1. novembra. Na našem području prate se 24 alergene vrste polena, čija je granična vrednost 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, a za ambroziju ta granica spuštena je na 15 jer ona spada u jedan od najvećih alergena. Ambrozija ima više od 50 alergenih svojstava u jednom zrnu, a njene kritične koncentracije javljaju se u avgustu i septembru, što je jako važno za ljude koji imaju problema sa ovom vrstom polena. Simptomi preosetljivosti na ambroziju manifestuju se kijanjem, peckanjem, suzenjem očiju, obilnim curenjem sekreta iz nozdrva i zapušenošću nosa koje traje čitave sezone, a ukoliko pored navedenih simptoma pacijent otežano diše, žali se na stezanje i bol u grudima, u pitanju je sezonska bronhijalna astma uzrokovana alergijom na ambroziju. Osobe alergične na ambroziju trebalo bi što manje vremena da provode u prirodi, preporučuje se da zatvaraju prozore ujutro i uveče kad je koncentracija polena ambrozije najviša, kao i da se u slučaju navedenih tegoba jave lekaru radi saveta i farmakološke terapije. Količina polena u vazduhu najviša je kada je toplo i suvo vreme sa slabim vetrom, a najniža tokom hladnih i vlažnih dana. Alergija se prvi put može pojaviti u bilo kom uzrastu, ali najčešće se javlja kod dece i mlađih osoba. Ekcem se javlja već u prvim mesecima života, u toku prvih godina alergijska kijavica, a zatim astma. Kod nekih pacijenata simptomi se povlače posle puberteta, ali mogu da traju i do duboke starosti. Problemi počinju sa pojavom polena, a nestaju najčešće sa prestankom cvetanja biljke koja izaziva reakciju. Ne postoji određena starosna granica posle koje prestaje opasnost od alergije.
TAJNA JE U JAČANJU IMUNITETA
Kada prođe sezona, osobe sa izraženim simptomima trebalo bi da se jave lekaru i urade alergološka ispitivanja radi primene određene imunoterapije koja predstavlja jednu vrstu vakcine protiv uzročnog alergena. Dok vakcinacijom protiv zaraznih bolesti (grip, male boginje) podstičemo naš imunološki sistem da se bori protiv mikroorganizama, specifičnom alergen imunoterapijom pokušavamo da umanjimo reakciju imunološkog sistema, to jest da stalnom primenom odgovarajućih doza alergena stvorimo toleranciju na uzročni alergen.
Uvek treba koristiti standardizovane vakcine, a za supkutanu imunoterapiju najčešće se primenjuju doze od pet do 20 mikrograma glavnog alergena. S obzirom na to da je klasična imunoterapija sa potkožnim injekcijama bila praćena burnim kožnim reakcijama (crvenilo i otok na mestu davanja), a opisane su i sistemske neželjene reakcije sa mogućnošću nastanka i anafilaktičkog šoka, ovaj metod sve više ustupa mesto sublingvalnoj imunoterapiji.
PREVENCIJA
Izbegavanje polena je teško, ali neki saveti ipak mogu da pomognu. Na prvom mestu ispitajte koje su to biljne vrste na čiji ste polen alergični i što je duže moguće boravite u zatvorenom prostoru tokom sezone njihovog cvetanja. Kišne dane birajte za šetnju i imajte na umu da su dani sa niskom vlažnošću vazduha i slabim vetrom izrazito pogodni za oslobađanje polena. Nosite sunčane naočare da biste zaštitili oči od polena, redovno uređujte zakorovljene površine i ne boravite u parkovima ili na selu tokom sezone cvetanja biljne vrste na čiji ste polen alergični. Da biste odstranili polen sa kose, tuširajte se kad dođete kući. Često umivajte lice, oči i izbegavajte sušenje veša na otvorenom.
SKARLET JOHANSON
Jačanje imuniteta kao rešenje
Sa prvim danima proleća, slavna glumica Skarlet Johanson ima probleme sa alergijama. Oni su do te mere nepodnošljivi da ona ne izlazi iz kuće bez preke potrebe. Njen organizam načešće reaguje na polenski prah, pa je dolazak proleća najpogubniji za nju. Pridržava se svih saveta lekara, pa je tako u poslednje vreme shvatila kako mora da ojača imuni ssistem kako bi smanjila alergijske reakcije.
