U socijalnoj psihologiji stav se definiše kao relativno trajna mentalna dispozicija stečena socijalizacijom, a koja se ispoljava kao tendencija da se misli, oseća, postupa i reaguje na određeni način (za ili protiv, pozitivno ili negativno) u odnosu na neki objekt. To je odnos prema situacijama i osobama koji je stečen individualnim iskustvom, odnosno naučen. Svako iznošenje mišljenja nije stav. Stavovi se iznose kroz mišljenja i uverenja, i predstavljaju širu kategoriju jer je to u stvari skup uverenja i mišljenja koji je stabilan, formiran i pokazuje tendenciju u ponašanju. Samo izneseno mišljenje ili uverenje, ukoliko se ne nalazi u sklopu stava specifičnije je i lakše ga je menjati i uticati na njega.
Piše: Milica Zarin, psihoterapeut
KAKO SE MENJA STAV?
Formiranje stava zavisi od velikog broja različitih faktora, ali najveći uticaj ima grupa kojoj pojedinac pripada, lično iskustvo i informisanost o pojavama prema kojima se on formira. Kad na formiranje našeg utiče stav grupe kojoj pripadamo, treba istaći da među najvažnije spadaju: porodica, nacija, klasna pripadnost. Lično iskustvo, motivi i crte ličnosti takođe u velikoj meri utiču na naš stav: ako shvatamo da je određena pojava ili ponašanje korisno za nas, izgradićemo pozitivan i prihvatajući stav prema istoj. Psihološka istraživanja pokazuju da su na primer autoritarne ličnosti sklone formiranju konzervativnih socijalnih stavova.
Na formiranje stava takođe utiče i informisanost: znanja koja posedujemo ili stičemo uticaće na naš pozitivan ili negativan odnos prema određenim pojavama. Stavovi se ipak menjaju, neki lakše, a neki teže, ali promena je moguća. Svi faktori koji utiču na formiranje, utiču i na njegovu promenu. Sticanje informacija o nekim pojavama dovodi do takozvane kognitivne disonance ili kognitivnog nesklada između već formiranog stava i informacija koje stičemo. Taj nesklad stvara nelagodu i neprijatnost, pa to deluje kao motiv i pokreće nas na otklanjanje nesklada. Tada smo motivisani ili da promenimo postojeći stav (prema prijatelju, šefu, demonstracijama) ili da nove informacije potisnemo iz svesti i umanjimo njihov značaj. Pušači imaju stav da moraju da puše jer ih to smiruje, pruža osećaj zadovoljstva… Pod uticajem informacija o štetnosti pušenja oni često ne menjaju stav prema pušenju, već takve informacije tumače kao nedokazane, slučajne, izolovane. Stavovi se menjaju i pod uticajem promene sredine: prelaskom iz manje sredine u veći grad prihvatamo stavove stanovništva u većem gradu, na primer pozitivan odnos prema putovanjima, odlasku kod lekara, psihijatra ili psihologa. Promena referentne grupe (socijalnog okruženja) takođe dovodi do promene stava (prelaskom u drugu firmu menjamo odnos prema uređenju firme, rukovodiocima).
Čovek može različito da misli i da se ponaša u privatnoj i poslovnoj sferi (privatno je veseo i opušten, a poslovno strog i dosledan), ali pod okriljem istog stava - da je odgovoran - pa tu odgovornost ostvaruje na drugačije načine, shodno okruženju i mogućnostima. Odgovornost u poslu najčešće se ne deli sa drugima, dok u privatnom životu osećaj da zajedno sa nekim imate odgovornost prema sebi i porodici donosi olakšanje i opuštenost u odlučivanju i planiranju.
ŠTA SU PREDRASUDE?
Predrasude su vrste stavova koji nisu zasnovani na činjenicama, oslonjeni su na emotivnu komponentu stava i uporno se održavaju. Iz tog razloga stavovi se lakše menjaju pod uticajem racionalnih argumenata, dok predrasude ostaju imune na racionalnu argumentaciju. Pozitivne predrasude obuhvataju skup mišljenja u kojem bez realnog osnova i argumentacije vrednujemo nešto kao dobro i važno (verovanje u vradžbine, astrologiju, karmu). Negativne predrasude jesu sistem mišljenja koji sadrži neosnovani negativan odnos prema pojavama, osobama, situacijama i objektima (često pominjemo etničke, verske, nacionalne, rasne predrasude). Menjanje štetnih predrasuda najefikasnije je kroz informisanje, prosvećivanje, obrazovanje, sprovođenje zakonskih propisa, vaspitanje.
PREPORUKE
U situacijama kada patimo, a uzrok su kruti i rigidni stavovi, treba da se zapitamo šta nam to dugoročno donosi: ako je patnja kratkotrajna, a vođena nekim zadovoljstvom na duge staze, to onda vredi, ali ako ne, tada sabotiramo sami sebe. Dan po dan prolazi u neskladu i teskobi, pa je korisnije korigovati stavove i sistem mišljenja i prilagoditi ih kako bi bili u funkciji sopstvenog sklada i zadovoljstva.
Svi treba da se trudimo da budemo fleksibilni i da poštujemo tuđe stavove i drugačija mišljenja, podjednako kao i svoja. Ono što mislimo nije uvek tačno samo zato što mi tako mislimo. Fleksibilnost i otvorenost su inače u životu poželjne i pre svega korisne osobine jer nam omogućavaju da bolje sagledamo realnost i odvojimo se od svoje tačke gledišta, a to onda dalje znači i bolju usklađenost sa drugima, realnim svetom, i praktičnim funkcionisanjem. Ako nekada odustanemo od nekih svojih utabanih načina funkcionisanja i mišljenja ili promenimo stav prema nečemu, to ne znači da smo gubitnici, kukavice, manje vredni ili nedosledni, to znači da razrešavamo nesklad u nama na konstruktivan način. Tada nikako ne gubimo, već sigurno dobijamo.
DŽenifer Aniston - Promena stava, ključ uspeha
Dženifer Aniston nedavno je proslavila svoj četrdeset peti rođendan, pa iako su skoro svi svetski tabloidi tvrdili da je nesrećna atraktivna glumica kaže da uživa u životu. Naime, kako je promenila svoj stav prema svakodnevnim obavezama, ljubavi, ali i važnim životnim stvarima pronašla je sreću u mali stvarima i sada je bar kako tvrde ljudi iz njenog okruženja presrećna.
