Bundeva ili tikva spada u jednogodišnje biljke. Stablo joj je uglasto i prekriveno oštrim dlakama, a može biti veoma dugačko, čak do deset metara, dok su listovi veliki, a cvetovi krupni i najčešće žuti. Plod je u obliku lopte, a osim u žutoj nijansi, može se pojaviti i u beloj i narandžastoj boji. Ova biljka potiče sa prostora Južne Amerike gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca, dok je danas naturalizovana i rasprostranjena na svim svetskim meridijanima. Gaji se po vrtovima i njivama, a često se može videti i kao međuusev u kukuruzu.
PLODOVI, SEME I ULJE
Krupni plodovi bundeve su jestivi. Bogati su vodom, vlaknima, proteinima i vitaminima. U ishrani se koriste najčešće termički obrađeni. Bundevino seme sadži visok procenat masnih ulja i minerala i koristi se pečeno, kao grickalica, pa prodavci neretko imaju običaj da u šali kažu kako su ove semenke sport za zube i melem za creva. Bundevino ulje važi za veoma kvalitetno i lako svarljivo. Stručnjaci tvrde da ono reguliše nivo holesterola, deluje kod disfunkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su takođe potvrdila i da smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. U bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane može se naći i puter od semenki bundeve koji je vrlo zdrav. Seme i ulje primenjuju se u takođe i u fitoterapiji kod benigne hiperplazije prostate.
ŠIROKA UPOTREBA
Od bundeve se pripremaju slana i slatka jela, ona može da se jede živa, dinstana, pečena, pržena, a za organizam je veoma zdrav i sveže ceđen sok. Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. Kada ljuštite seme, treba da vodite računa da ne uklonite tanku, sivozelenkastu pokožicu jer je u njoj najviše lekovitih sastojaka. Plod bundeve se u narodnoj medicini preporučuje kao diuretik za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega i bešike. Bundevu mogu da jedu i dijabetičari pod uslovom da je ne zaslađuju, kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva. Oboleli od psorijaze bundevu trebalo da jedu svaki dan, sve dok je ima na pijaci, kuvanu, pečenu u rerni ili kao sok.
LEK ZA OČI
Bundeva je izuzetno bogata vitaminom A koji je važan za vid, a zahvaljujući betakarotinu, predstavlja snažan antioksidans i štiti oko od katarakte. Tamnožuta bundeva sadrži i specifičnu kiselinu koja deluje protiv kancerogenih ćelija.
HJU DŽEKMEN - Dan zahvalnosti tokom cele godine
Glumac Hju Džekmen jedan je od najvećih fanova Dana zahvalnosti, velikog američkog praznika. On tada rado odlazi u kupovinu bundeva koje su glavni sinonim ove fešte. Ipak, kako je svojevremeno isticao, preko cele godine voli da jede meso bundeve. Sviđa mu se i pita bundevara, kao i kolači koje smatra vrhunskom poslasticom.
RECEPT:
Tart od bundeve
Sastojci:
250 g brašna
kašičica praška za pecivo
kašičica timijana
275 g mladog sira
5 kašika ulja
4 jajeta
400 g bundeve
4 mlada luka
125 g mekog sira
125 g šunke
3 kašike peršuna
so, biber
3 kašike semenki bundeve
PRIPREMA:
Od brašna, praška za pecivo, timijana, 125 g mladog sira, 3 kašike ulja i 1 jajeta zamesiti glatko testo i držati ga u frižideru pokriveno oko 15 minuta. Bundevu oprati, očistiti i zajedno s korom iseći na 0,5 cm velike komade. Mladi luk oprati, očistiti i iseći na prstenove. Zagrejati 2 kašike ulja, pa komade bundeve i kolutiće luka pržiti oko 10 minuta. Preostala jaja pomešati sa ostatkom sira. Dodati kockice mekanog sira i šunke i seckani peršun. Sve sjediniti sa dinstanim povrćem i dobro začiniti solju i biberom. Testo rastanjiti na dasci posutoj brašnom, prebaciti u dobro podmazan pleh i podići ivice uz rubove. Smesu od bundeve i sira ravnomerno naneti preko testa i posuti semenkama bundeve. Tart peći na 180 stepeni u prethodno zagrejanoj rerni najmanje 40 minuta. Servirati dok je još topao uz salatu po želji.
Priredio: Stefan Tošović
