To što se vino pravi od grožđa, a njegov kvalitet zavisi od tipa zemljišta, klimatskih faktora i mnogih drugih uticaja prirode i čoveka, poslužilo je zaljubljenicima u takozvanu božansku kapljicu da načela proizvodnje organske hrane uvrste i u domen stvaranja ovog čuvenog alkoholnog pića. Organska vina napravljena su od grožđa uzgojenog na prirodan način, što iziskuje striktnu primenu brojnih pravila i kriterijuma. Organska proizvodnja isključuje korišćenje pesticida, herbicida i bilo kakvih hemikalija. Konkretno, proizvođači organskih vina ne dodaju nikakve arome, već koriste bazične vinarske tehnike u koje jedino spada dodavanje kvasca radi fermentacije. Iako je broj organskih vina na tržištu i dalje zanemarljiv u odnosu na tradicionalne, ona postaju sve popularnija.
ŠTA JE ORGANSKO VINO?
Organska proizvodnja u vinogradarstvu aktuelna je od sedamdesetih godina prošlog veka. Osnovne principe u pravljenju ovakvih vina postavili su vinari iz Nemačke, Francuske i Švajcarke. Prema procenama stručnjaka, danas u svetu postoji blizu dve hiljade vinarija koje se bave ovakvom proizvodnjom, dok se gotovo 900 njih nalazi u Francuskoj. U principe koje proizvođači organskih vina treba da ispoštuju spadaju i oni da vinograd mora da bude dovoljno udaljen od industrijskih zagađivača, u njegovoj blizini potrebno je zasaditi pojas drveća i grmlja, sadržaj štetnih materija u zemljištu ne sme da prelazi propisane vrednosti i slično. Odluku o tome da li je neko zemljište adekvatno za proizvodnju organskih vina donosi ovlašćena osoba iz licencirane institucije.
ORGANSKO VS TRADICIONALNO VINO
Voće koje se uzgaja na organski način zdravije je od onog hemijski obrađenog i zaštićenog, pa su organska vina samim tim zdravija od tradicionalnih. Oni koji konzumiraju ovakva vina čuvaju životnu sredinu i pomažu proizvođačima koji se bore za očuvanje prirodnog okruženja, korišćenje obnovljivih resursa, zaštitu zemlje i vode za buduće generacije. Organska vina sadrže manje sulfata od tradicionalnih, što je još jedna od pozitivnih stvari koja ide konto alkoholnog pića koje se pravi od zdravog voća. Mana ovih vina u odnosu na ona tradicionalna jeste to što ona zahtevaju daleko više pažnje i rada, kako u vinogradu, tako i u podrumu, što neminovno vodi do toga da su skuplja u odnosu na svoje neorganske rođake. Kada je reč o ukusu, organska i tradicionalna vina ne razlikuju se mnogo, tako da je glavni argument onih koji su opredeljeni za organik varijantu to što su zdravija.
HRANLJIVOST
Uz vitamine i minerale koji pomažu boljem funkcionisanju organizma, vino ima i hranljive sastojke: šećer (dekstrozu), glicerol, proteine i alkohol. Od vitamina prisutni su: A, B i C, kao i 13 minerala. Vino ima malu energetsku vrednost - 100 ml belog vina srednjeg kvaliteta sadrži 68 kcal. Vino je dobro konzumirati za vreme jela jer svojom ph vrednošću dostiže nivo kiseline želudačnog soka i tako doprinosi boljem varenju.
BIODINAMIČKA VINA
Proizvođači vina otišli su i korak dalje, pa pored organskih, danas na tržištu postoje i biodinamička vina. U njihovoj proizvodnji prati se i uticaj nebeskih tela na rast biljaka. S obzirom na to da se veruje kako Mesec ima značajnu ulogu na promenu energije i život na Zemlji, pridaje mu se veliki značaj za uticaj na godišnji ciklus loze. Biodinamička proizvodnja zasnovana je na verovanju da priroda nudi remedijaciju za svaki nastali problem, odnosno promenu u ravnoteži eko sistema. Poštujući ovu ideju, vinogradari se ne bore protiv bolesti vinove loze, već rade na sprečavanju njihove pojave održavajući eko sistem u ravnoteži, što podrazumeva permanentno prisustvo u vinogradu i reakciju na najmanju promenu na lozi.
ELENA KARAMAN KARIĆ
Dizajnerka nameštaja i vlasnica Lorca Designa, Elena Karaman Karić, pokrenula je veliku dobrotvornu organizaciju koja promoviše vrednosti organske hrane i holističkog pristupa životu, kojih se i sama pridržava. Budući da konzumira isključivo organsku hranu i organsko vino nalazi se među alkoholnim napicima koje ona konzumira.
- Kada je reč o ishrani, u mojoj kući vlada poseban režim. Ne jedem procesovanu hranu. Pijem domaće mleko, pravim džem od neprskanog voća, koristim so sa Himalaja i pijem organsko vino - opisuje Elena.
RECEPT: Pastrmka sa belim vinom
Za dve osobe // 900 din // 30 minuta
SASTOJCI:
2 pastrmke
3 dl belog vina
lovorov list
brašno
ulje
limun
so
NAČIN PRIPREME:
Sveže pastrmke očistiti, oprati i posoliti. Staviti ih u sud i naliti belim vinom, tako da ogreznu. Napraviti smesu od brašna i ulja, dodati samleveni lovorov list, pa sve izručiti u sud u kome će se ribe peći. Pastrmke staviti u masu od brašna i peći u zagrejanoj rerni. Pre služenja ribe preliti sokom od limuna.
Piše: Stefan Tošović
