Posle odmora često govorimo da se osećamo depresivno (što ne odgovara kliničkoj slici takvog stanja), ali ono što pod tim u stvari podrazumevamo jeste bezvoljnost, manjak energije, teškoća pri pomisli na rano ustajanje, apatija, nervoza i anksioznost. Povratak poslu i samo razmišljanje o ponovnim obavezama stvara nam napetost, tenziju, loše raspoloženje - to dalje znači manje slobodnog vremena, manje uživanja, manje vremena za sebe, porodicu, prijatelje, manje vremena za stvari ili aktivnosti koje nas ispunjavaju, manje vremena da radimo ono što želimo. Često se jedni drugima žalimo: Ne znam kako ću opet na posao, Jao, kako ću sad, bolje da nisam ni bio na odmoru… ali to su samo rečenice koje izgovaramo po automatizmu i ne mislimo stvarno suštinski tako: nekome će biti lakše, nekome teže, u svakom slučaju vratićemo se svojim obavezama kao što smo to činili i pre odmora (ipak, više vremena provodimo u radu nego odmarajući se).
KAKO SE ADAPTIRATI NA POSAO
Fleksibilnije ličnosti generalno lakše se adaptiraju i znaju da se dolaskom kući vraćaju starom ritmu. To prihvataju kao nešto najnormalnije, pa je njima i najlakše da se vrate u kolosek. S druge strane, onima koji oko svega brinu stalno preispitujući svoj život i odluke, daleko je teže. Dakle, neki ljudi se vrlo lako dočekaju na noge i nastavljaju tamo gde su stali, dok su drugi danima neraspoloženi i nesposobni da se koncentrišu. Prilagođavanje umnogome zavisi od vrste radnih obaveza i stepena lične procene celokupnog zadovoljstva poslom.
Ako ste se vratili sa putovanja, bilo bi dobro da sebi ostavite nekoliko dana kako bi vam se slegli utisci. Uradite neophodne stvari u kući i na taj način predupredite nervozu i užurbanost kada krenete na posao. Gledajte fotografije, slušajte muziku koja vas podseća na odmor, nekoliko minuta dnevno razmišljajte o svemu lepom što ste tamo doživeli jer to osećanje sreće i zadovoljstva značajno je za dalje mentalno funkcionisanje.
PRAKTIČNI SAVET
Dok ste na odmoru, razmišljanje o poslu može da bude stresno i iscrpljujuće, ali kada počnete da radite, povremeno prisećanje na lepe doživljaje sa odmora veoma je korisno jer revitalizuje mentalni sistem i puni baterije za dalji rad. Što se tiče posla, kada počnete da radite bilo bi dobro da sebi, ako je ikako moguće, postaviti manje komplikovane i zahtevne zadatke jer nam je potrebno neko vreme da ponovo uđemo u štos, postignemo optimalnu radnu temperaturu i ponovo se prilagodimo svakodnevnim obavezama. Veći pritisak sebi stvaramo neposredno pred povratak na posao jer nam je teško da zamislimo kako ćemo odjednom ući u kolosek. Međutim, onog momenta kada počnemo da radimo, taj pritisak se smanjuje jer prosto vidimo da ono od čega smo – upravo doživljavamo i preživljavamo često veoma uspešno. Odmor nam pruža zadovoljstvo i sreću upravo zbog toga što ne traje predugo i to je tačno isplaniran period kada se odmaramo od posla, a sama činjenica da tada ne radimo i imamo dosta slobodnog vremena, stvara pozitivnu energiju i osećaj radosti. Povratak obavezama može da bude stresan i deprimirajući, ali ipak ne treba da zaboravimo na prirodne sposobnosti i kapacitete za adaptibilnost koji nam omogućavaju da se prilagodimo na novonastale situacije, u ovom slučaju da uložimo napor i počnemo opet da radimo. Jedna velika svetla tačka jeste i to da ćemo opet (za nekoliko meseci ili duže) imati priliku da odemo na odmor i to je nešto što treba da imamo na umu ako osetimo da nam je mnogo teško što se vraćamo na posao.
Zato slobodno maštajte i sanjarite o odmorima: kako onim prošlim, tako i budućim jer tako sami indukujete i proizvodite osećaj sreće i nade u vezi sa budućnošću, a to je najbolja strategija u borbi protiv depresije i stresa.
Gvinet Paltrou - Težak povratak u stvarnost
Glumica Gvinet Paltrou priznala je da je nakon porođaja patila od postporođajne depresije. Otkrila je još da je uspešno prevazišla taj period, ali i da poveremeno pati od melanholičnog raspoloženja. Jedna od takvih situacija je i kada se vrati sa godišnjeg odmora koji provodi sa porodicom. Iako on traje skoro mesec dana svako leta, teško joj pada povratak u realnost.
Piše: Milica Zarin, psiholog
