Zelje je jestiva višegodišnja samonikla biljke iz familije troskota. Ima i lekovita svojstva, a pojavljuje se kao neizostavan sastojak brojnih ukusnih jela. Ime ove biljke najčešće se spominje kada je reč o pravljenju čorbi, pita, sarmica, proja i čorbi. Ponegde ćete uz naziv ovog zeleniša čuti i pridev čaroban ili čudesan, a iako se kupuje na pijaci, zelje možete da uberete i sa zemlje. Koriste se mladi listovi koji su ukusni i sočni, a sakupljaju se pre pojave cveta. Najbolje ih je brati ujutro po rosi ili posle kiše birajući izdanke koji rastu po senovitim mestima.
IZVOR VITAMINA I MINERALA
Danas pouzdano znamo da je kiselo zelje prava mala riznica hranljivih i lekovitih sastojaka, vitamina, minerala i elemenata u tragovima. Na primer, 100 g sirovog kiselog zelja sadrži oko 20 mg vitamina C, 0,3 μg vitamina A, 14 mg magnezijuma, 0,6 mg gvožđa, 43 mg fosfora, 50 mg kalcijuma, 290 mg kalijuma, 555 mg natrijuma, 30 μg folne kiseline, 2,5 g balastnih tvari i 1 g belančevina. Budući da u 100 g kiselog zelja ima samo oko 4 g ugljikohidrata, 83 g vode i 26 kcal, ono je idealna namirnica za svakoga ko pazi na svoju liniju ili želi da na zdrav način izgubi suvišne kilograme. Kiselo zelje se, osim vitaminima A i C, može pohvaliti i vitaminom K, kao i vitaminima iz B-grupe, posebno B12 koji je, inače, rezervisan za namirnice životinjskog porekla, pa spada među temeljne namirnice vegetarijanske i veganske ishrane. Zbog svojih visokovrednih sastojaka, kiseli kupus neobično pogoduje zdravlju i posebno u zimskom periodu jača odbrambene snage organizma, čuva nas od prehlade i upala sluznice, a s obzirom na to da deluje i antioksidantno, štiti od razornog delovanja slobodnih radikala, odnosno zloćudnih oboljenja.
KAO MEDIKAMENT
Zelje je odlično za čišćenje organizma od toksina koji se u našem telu nagomilavaju tokom zimskog perioda, poboljšava probavu, a najčešće se spominje dejstvo koje ono ima prilikom lečenja hemoroida. Ova biljka bogata je vitaminima A i C, a sadrži i visok procenat gvožđa i fosfora. Zelje poseduje i keratonoide, a predstavlja i prirodan izvor laktobacila (korisna bakterija koja ograničava razmnožavanje kandide). Preporučuje se svakodnevno korišćenje kiselog mleka ili jogurta sa zeljem.
Lišće livadskog ili poljskog zelja može da se koristiti kuvano kao povrće samo dok je potpuno mlado. Čim ostari, postaje oporo i gorko. Ali, to mlado prolećno lišće uzeto u većoj količini može da izazove i slabija trovanja jer sadrži kiseli kalijum-oksalat.
RECEPT:
Vreme pripreme: 60 minuta; Cena 420 din; Broj osoba 4
Sarmice od zelja
za 2-3 osobe
Sastojci:
• 1 crni luk
• 250 g jagnjećeg mlevenog mesa
• 50 g pirinča
• 2 veze zelja
• so, biber
• ½ kašičice aleve paprike
• 1 kašika brašna
Priprema:
Crni luk sitno naseckati i staviti u tiganj sa uljem. Kada postane staklast, dodati mleveno meso i ostaviti da se dinsta. Blago obariti pirinač, pa ga ocediti i dodati gotovom mesu. Nakon toga meso posoliti, pobiberiti po ukusu i sipati pola kašičice aleve paprike. Dodati kašiku brašna i sve dobro sjediniti.
Zelje dobro oprati i skinuti glavnu žilu da bi se listovi lakše motali. Očišćene listove staviti u neki dublji sud i preliti sa prokuvanom vrelom vodom. Ostaviti nekoliko minuta da listovi omekšaju pa na njih posle toga staviti malo mesa, zatvoriti stranice, pa ih urolati. Sarmice ređati u vatrostalnu posudu i zaliti vodom da ogreznu. Staviti da se peku na 200°C, pa posle smanjiti na 180°C da se fino krčkaju u rerni. Servirati sa kiselim mlekom.
Priredio: Stefan Tošović
