Ne samo psiha, već i naše telo reaguje na okruženje u kome se nalazi. U tom smislu temperatura je izuzetno važna, naročito ako je u pitanju značajnije odstupanje od neke optimalne vrednosti. Kada je previše toplo ili hladno, naše telo pokreće relativno spore adaptivne mehanizme kako bi se sprečilo njegovo zagrevanje ili pothlađivanje. Ako se u kratkom vremenskom intervalu smenjuju velike vrućine sa temperaturama koje su 10 ili 15 stepeni Celzijusa niže od njih, tada u našem organizmu dolazi do konflikta između procesa koji nas rashlađuju i zagrevaju. To je posebno izraženo kod onih osoba koje imaj neku hroničnu bolest, a ljudi često govore da im je najgore kada je sparno vreme.
PRAGOVI IZRAŽAVANJA EMOCIJA
Kada nešto utiče na naše telo, to može da se odrazi i na mozak, odnosno na našu psihu. Pretoplo i sparno vreme kod mnogih ljudi rezultira jednim osećanjem neodređene mrzovolje i iziritiranosti koja dovodi do toga da im se snižavaju pragovi za izražavanje emocija, što možemo jednostavno objasniti sabiranjem energija dve emocije. Naime, na energiju ljutnje zbog neke situacije, dodaje se stalna energija mrzovoljnog raspoloženja, što dovodi do toga da takva osoba preterano intenzivno i previše često reaguje besom.
UTICAJ LEPOG VREMENA NA RASPOLOŽENJE
Većina ljudi bolje se oseća tokom leta nego zimi, a istraživanja su pokazala da tada raste optimizam kod ljudi. Jedno od objašnjenja jeste i ono da postoji više svetla koje, između ostalog, utiče na naš mozak i hormone, što rezultira povećanjem dobrog raspoloženja, kao i seksualne želje. Taj mehanizam potvrđen je kod životinja, a pored toga postoji i psihološki momenat jer nas svetao dan podseća na to da je život lep. Zato takvo vreme i zovemo - lepo vreme. Važan je i društveni momenat jer kada je lepo vreme, ljudi mogu da se bave mnogim aktivnostima u kojima uživaju i više se druže, što sve doprinosi da se tada bolje osećaju. A ukoliko je vreme ružno, kada je hladno i ako su dani kratki, svega toga je mnogo manje, pa se mnogi ljudi tada žale na pad raspoloženja i blagu depresivnost.
METEOROPATIJA
U jednom istraživanju koje je sprovedeno u Zagrebu, ispostavilo se da čak 88 odsto hroničnih bolesnika oseća tegobe tokom lošeg vremena. Takođe, pokazalo se da su stariji ljudi osetljiviji od mlađih, žene od muškaraca, obrazovani ljudi od neobrazovanih... Većina se žali na neku vrstu kilavosti, bezvoljnost i pospanost. Nešto je manji procenat onih koji tada postaju iziritirani, skloni svađama, povučeni ili neraspoloženi. Neki od njih imaju probleme sa spavanjem ili ukoliko imaju neku bolest, promena vremena pokazala se kao razlog za njeno aktiviranje. Hronični bolesnici žale se na pojačan umor, veću osetljivost na bol, opšti pad sposobnosti organizma i pogoršanje simptoma osnovne bolesti.
METEOROPATIJA SE MOŽE UBLAŽITI
Savremeni način života omogućava nam da se zatvorimo u svoje stanove i tamo uredimo mikroklimu koja nam najviše odgovara. Možemo koristiti erkondišne, ovlaživače vazduha, ventilatore, često se tuširati, proveravati pritisak, jesti laganu hranu, uzimati vodu, rashlađivati se... Jednom rečju, pratiti savete lekara. Ono što je veoma dobro jeste održavanje telesne kondicije i bavljenje sportom u mladosti, a kasnije upražnjavanje aktivnog načina života koji nas održava u formi. Sve to čini da adaptivna sposobnost organizma ostane što duže sačuvana. Idealno je da meteoropata letuje ili zimuje u onom klimatskom području koje mu najviše odgovara.
VREME UTIČE NA BOLESTI
Iako je još Hipokrat govorio o vezi između vremena i određenih bolesti, dugo se smatralo da su ljudi koji su preosetljivi na vremenske promene neka vrsta hipohondara, a oni koji nemaju dovoljno životne energije neurostenici. Danas je to odbačeno jer istraživanja pokazuju da veliki broj osoba reaguje na promene vremena. Isto tako, mnogi misle da Mesec na neki način deluje na njih i zato se nekada koristio naziv mesečarenje za one koji hodaju u snu. Drugo objašnjenje je psihološko i tiče se autosugestije. Ako neko veruje da Mesec utiče na njega, to će i doživljavati.
Piše: dr Zoran Milivojević, psihoterapeut
Priredila: Moni Marković
