Svi mi u životu imamo svoje uspone i padove, momente kada se osećamo ushićeni i puni energije i elana, kao da možemo preleteti svet ili pak, momente kada nam je mrsko da ustanemo iz kreveta i imamo utisak da nam ni dva dana spavanja ne bi pomoglo. Međutim, sa bipolarnim poremećajem, ovakvi momenti uspona i padova znatno su intenzivniji. Manifestacije bipolarnog poremećaja mogu uticati na vaš posao ili uspeh u školi, mogu dovesti u pitanje vašu partnersku vezu, ili jednostavno narušiti vaše svakodnevno funkcionisanje. Dešava se često da ljudi ne prepoznaju znake upozorenja i tako ne dobiju pomoć koja im je preko potrebna. Zato je važno upoznati se sa simptomima ovog poremećaja. Jer, upoznavanje sa problemom jeste prvi korak ka ozdravljenju.
DEPRESIJA ILI MANIJA
Kako mu i naziv kaže – bipolarni poremećaj karakteriše smena dva pola raspoloženja – manija i depresija, ili, u narodu poznatije plus i minus faze. Zavisno od toga u kojoj se fazi nalazimo, tim putem će se kretati i naše raspoloženje. Za razliku od osećaja depresije koji svi iskusimo s vremena na vreme, depresivna epizoda bipolarnog poremećaja mnogo je intenzivnija, traje duže i ometa nas u gotovo svim svakodnevnim i uobičajenim aktivnostima u životu. Svakako je da ćete primetiti neke od sledećih promena: osećanje nezadovoljstva koje ne prestaje, plače vam se a ne možete objasniti zašto, uznemireni ste, nemate samopouzdanja, razdražljivi ste, teško vam je da se koncentrišete, još teže da mislite pozitivno, stalno se osećate umorno, teško zaspite, izbegavate druge osobe u vašem okruženju, ne možete ni da započnete, a kamoli da završite svakodnevne poslove.
Na suprotnom polu raspoloženja nalazi se manija, odnosno osećaj ekstremnog uzbuđenja, energije i optimizma. Kao i u depresivnoj fazi, svakodnevno funkcionisanje izuzetno je otežano ili gotovo nemoguće. Period manije utiče na vaše obaveze i rad na sledeći način: previše ste uzbuđeni, osećate se izuzetno važno, ideje vam naviru u glavi, nemate potrebu za snom, planovi su vam grandiozni, imate potrebu za viđanjem sa ljudima koje veoma dugo niste videli, govorite brzo, odluke donosite u trenutku.
STRATEGIJE LEČENJA
Ukoliko ste kod sebe ili osoba koje poznajete prepoznali simptome bipolarnog poremećaja, ne čekajte sa traženjem pomoći. Život sa bipolarnim poremećajem koji nije pod medicinskim tretmanom može dovesti do različitih problema u svakodnevnom životnom funkcionisanju – počevši od zdravlja (koje je najvažnije), preko partnerskog odnosa i posla koji obavljate. Dijagnostikovanje problema što ranije i početak terapijskog tretmana može sprečiti pojavu komplikacija koju ovaj poremećaj nužno sa sobom i nosi.
Ono što je važno naglasiti teje sledeće: bipolarni poremećaj zahteva dugogodišnji tretman. U pitanju je poremećaj čije se manifestacije simptoma često vraćaju, ali to ne sme da vas zavara – mora se nastaviti sa terapijom čak i ako se osećate bolje. Mnogim osobama sa bipolarnim poremećajem neophodni su lekovi koji će sprečiti pojavu novih epizoda i simptoma. Međutim, lekovi sami po sebi često nisu sasvim dovoljni da drže pod kontrolom simptome bipolarnog poremećaja. Najefikasnija strategija lečenja, u ovom slučaju, obuhvatila bi medikamentoznu terapiju, psihoterapiju, promenu životnog stila i grupnu podršku.
KAKO POMOĆI SEBI
Iako borba sa bipolarnim poremećajem nije laka, ne znači da će vam on nužno uništiti život. Ali, važno je donositi pametne odluke. Vaš način života i svakodnevne navike mogu znatno uticati na vaše celokupno zdravstveno stanje. Kako možete pomoći sebi: edukujte se – pročitajte i naučite što više možete o bipolarnom poremećaju; poštedite sebe stresa – usvojite neku tehniku relaksacije kao što su: meditacija, joga ili tehnike disanja; opredelite se za zdrave izbore – obezbedite sebi dovoljno sna, pripremite izbalansirane obroke, bavite se fizičkom aktivnošću; pratite svoja raspoloženja – motrite na simptome i eventualne znake upozorenja tako da možete zaustaviti problem i pre nego što se razvije.
KLJUČ LIČNE PROPASTI
Holivudski glumac Mel Gibson prve je od zvezda svetskog ranga priznao 20032. godine u dokumetarcu Acting Class od 1977 da mu je dijagnostikovan bipolarni poremećaj.
- Imao sam velike uspone, ali i padove. Moj najveći greh je to što sam veoma eksplozivan i sklon ekscesima - rekao je tada glumac.
Brojni psiholozi tumačili su da je početak njegove lične propasti bila zavisnost od alkoholizma zbog čega je išao i na lečenje, kao i da u maničnoj depresiji leži ključ Gibsonovog nasilnog ponašanja. U javnosti su poznati njegovi brojni ispadi besa, kada je vređao policajce, davao rasističke izjave ili preko telefona urlao na bivšu partnerku Oksanu Grigorijevu.
Piše: Marija Timotić, psiholog
