Paradajz je poreklom iz srednje Amerike, a u Evropu je donet posle kolonizacije Amerike. U početku se koristio kao ukrasno bilje i na njega se gledalo sa sumnjom jer se smatralo da je otrovan. Postoji nekoliko vrsta paradajza kao što su goveđe srce, kruškasti, paradajz bez semenki, sitan paradajz (u grozdu), žuti, zeleni paradajz… Za ovo povrće koje je puno vitamina, prethodno je utvrđeno kako pomaže u borbi protiv kardiovaskularnih oboljenja, moždanog udara i raka prostate.
Paradajz se preporučuje za jačanje odbrambenog sistema organizma, ali i u dijetalnoj ishrani zbog toga što je hranljiv i niskokaloričan. Za lečenje čireva, bubuljica i nekih kožnih oboljenja kriške paradajza koriste se kao obloge koje se stavljaju na bolno mesto.
LEKOVITOST
Paradajz u sebi sadrži dosta lekovitih supstanci, ima antioksidantno i antiseptičko dejstvo, čisti organizma i dobar je kao diuretik. Veoma povoljno deluje u borbi protiv alergija, anemija, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova, ekcema, istegnuća mišića i ligamenata, migrena... Paradajz obiluje raznolikim vrednim nutritijentima i fitohemikalijama pa stoga ima važno mesto u ishrani kojom mogu da se spreče bolesti srca i kancer. Bez obzira na to da li se radi o sirovom paradajzu, čorbi ili umaku, povišen unos ovog povrća predstavlja odličan korak ka boljem zdravlju.
KALORIJSKA VREDNOST
Paradajz raste kao stabljika sa crvenim plodovima okruglastog oblika. Ima dosta belančevina, beta-karotena, biljnih vlakana, biljne masti, vitamina A, B, C, D, gvožđa, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, mineralne soli, natrijuma, fosfora… Pored toga, on u manjim količinama sadrži bakar, mangan, bor i kobalt. Ispitivanjima je utvrđeno da ovo povrće ima jako antioksidantno i antiseptičko dejstvo. Ovo povrće gaji se i koristi u velikim količinama u gotovo svim zemljama sveta. Pored toga što povoljno deluje na organizam, treba voditi računa i o tome da se uzimanje paradajza ne preporučuje za pojedine bolesti, kao i da postoje osobe koje su alergične na ovo povrće.
Pica sa paradajzom
Za jednu osobu - cela pica
Sastojci :
Brašno meko tip - 400 –120 gr
So
Šećer
Kvasac – jedna kesica
Mocarela – 70 gr
Paradajz –100 gr
Pečurke – 30 gr
Kuvana šunka –100 gr
Beli luk – jedan čen
Paradajz sos :
Paradajz pelat – 60 gr
Bosiljak
Maslinovo ulje
So
Priprema:
Razmutiti kvasac u čaši mlake vode u kojoj je rastvoren šećer, pa sipati 30 grama brašna i potom dodati ulje. Sve to umesiti da se sjedini i napravljeno testo u obliku loptice staviti u posudu sa brašnom, malo zarezati na vrhu, prekriti kuhinjskom krpom i ostaviti da odstoji oko 50-60 minuta. Preostalo brašno sipati na dasku u obliku kupe, a u sredinu staviti napravljenu lopticu testa i sve dobro umesiti. U toku mešenja dodavati pomalo soli i vode da se ne stvore grudvice. Zatim testo podeliti na tri jednaka dela, sve prekriti kuhinjskom krpom i ostavi da odstoji kako bi naraslo duplo veće od prvobitnog oblika. Nakon toga testo je spremno za pravljenje pice. Sva tri dela testa rukama ili oklagijom stanjiti na debljinu od 3 do 5 cm.
Sitno iseckati crni i beli luk, a paradajz iseći na kolutove, šampinjone na listiće, a šunku na manje komadiće.
Podlogu premazati paradajz sosom, poređati šunku, paradajz, šampinjone, beli luk i mocarelu. Picu staviti u pleh obložen pek papirom i peći na 220 stepeni oko 15 minuta.
Priredila: Ksenija Konić
