Većina nas je na nekoj dijeti čitav svoj život. Deset dana, mesec dana, godinu dana sabiramo kalorije, jedemo proteine, ne unosimo proteine... Priznajte, koliko puta ste probali raznorazne dijete i preparate za mršavljenje: bio, turbo, kineski, japanski, indijski, šlang preparati, Atkins, dijeta faktor 5, Holivud, limun dijeta, devetodnevna, petnaestodnevna, čajevi, med, vruće pantalone, papuče - sve za mršavljenje. Kratko oduševljenje, pa onda razočarenje. I opet sve po starom. Sigurna sam da ste već umorni od viška kilograma, manjka energije, pospanosti, glavobolje, baš kao što sam i ja bila. Tih nekoliko kilograma viška stezali su me oko struka kao zmija i činili da odustajem od izlazaka, provoda, seksa. Nažalost, pre nego što smo mi sami prepoznali koliko je gojaznost opasna, to su učinili proizvođači preparata za mršavljenje. Pažljivo su procenili tržište i mušterije polazeći od saznanja da ćemo, kao i uvek, tražiti brzo rešenje problema koje neće zahtevati previše truda. Tako je proizvodnja i prodaja preparata za mršavljenje postala veoma profitabilan biznis. Vrlo često se u istim laboratorijama kuvaju sredstva za mršavljenje i preparati koji pojačavaju apetit, poboljšavaju ukus hrane i slično. Dodajte tome atraktivne nazive i laka obećanja u stilu: za 10 dana-deset kilograma manje i biće vam jasno odakle toliki profit. Efikasna sredstva za mršavljenje najčešće sadrže psihoaktivne supstance kao što su efedrin, amfetamin i njegovi derivati.
JEDITE RAZUMNO
Za vitku liniju nisu vam potrebne neke specijalne dijete i preparati. Potrebno je samo da jedete glavom, a ne srcem! Naš mozak ima najveću moć i on odlučuje o svemu, pa i o našim kilogramima. Evo nekoliko korisnih informacija koje su meni pomogle da postanem vitka i zaboravim na dijete kojima sam se mučila godinama.
Hranite glad, a ne apetit. Često jedemo i kada nismo gladni, iz dosade, zato što smo tužni, veseli, nervozni... Jedemo emocijama, a ne razumom.
Uopšteno gledajući, ljudska vrsta otkako je naučila da kuva, jede dvostruko više hrane nego što je to neophodno. Jedite samo kada ste gladni i naučite da razlikujete pravu glad od one lažne - apetita.
PSIHOLOŠKA VEŽBA
Vežbajte svoju volju i disciplinu tako što ćete kontrolisati osećaj gladi. Od kada sam naučila da to radim, lakše kontrolišem i druge događaje u svom životu. Probajte i vi! Glad osećamo samo onda kada naše telo shvati da mu ponestaje energije, a apetit se javlja svaki put čim vidimo, namirišemo ili zamislimo određenu vrstu hrane, ako smo tužni ili usamljeni. Naše telo je istrenirano da probudi apetit u svakoj od ovih situacija zato što nam se dopada osećaj zadovoljstva izazvan hranom. Žudnja za hranom je žudnja za osećanjem zadovoljstva. Apetit može da se javi istovremeno kada i glad, ali i potpuno odvojeno, čak i onda kada smo siti. Osećaj gladi stvara se u hipotalamusu, delu mozga koji, pored ostalog, reguliše i metabolizam, seksualni nagon, temperaturu tela, žeđ, kao i druge, ništa manje važne, procese u organizmu. Žudnjom za hranom upravljaju hormon gladi grilin i nivo insulina koji zavisi od količine šećera u krvi. Grilin se luči kada smo na bilo koji način zaokupljeni hranom, bilo da jedemo, osećamo njen miris ili mislimo o jelu. Kada koncentracija šećera u krvi opadne ispod određenog nivoa, oslobađa se neuropeptid Y koji aktivira centar gladi. Pošto se ugljeni hidrati i šećeri najbrže metabolišu, oni i najbrže stvaraju osećaj gladi. Kada ovo prepoznamo, uglavnom kažemo: Jao, pao mi je šećer. Tada upravo žudimo za onim namirnicama koje će nam ga na najbrži mogući način nadoknaditi - hranom koja vodi pravo u gojaznost. A to su čokoladice, kolači, sokovi, pica, špagete, čips i druge grickalice. Kako se želudac puni, smanjuje se količina grilina, povećava se koncentracija šećera u krvi i nivo insulina kojeg luči pankreas, a on omogućava prenošenje, skladištenje i iskorišćavanje glikoze (šećera) iz krvi. Kada insulin počne da obavlja svoj posao, isključuje se osećaj gladi. Želudac koji je pun hrane tada se širi i ubrzo se oslobađaju tri hormona koja šalju poruku mozgu: Sit si, prestani da jedeš. Da bi takva poruka stigla, potrebno je da prođe najmanje dvadeset minuta. Zato jedite polako jer kada jedete brzo, uvek unesete više hrane nego što vam stvarno treba. Osim što moramo da vodimo računa kako jedemo, važno je i šta jedemo.
OPREZ - HRANA MOŽE DA BUDE DROGA
Tri vrste zavisnosti koje najviše mogu da vam naškode su potreba za heroinom, ugljenim hidratima i mesečnoj zaradi. Da se može staviti znak jednakosti između, na primer, heroinske ili kokainske zavisnosti i zavisnosti od hrane, pre svega one koja je visokokalorična i masna, potvrdila su u svojim istraživanjima dvojica naučnika, Pol Keni i Pol Džonson. Njihovo saopštenje izazvalo je pravu buru u svetskim medijima. Istraživanje koje je sprovedeno na laboratorijskim pacovima pokazalo je da su pacovi koji su hranjeni slaninom, kolačima i drugim visokokaloričnim poslasticama bez ikakvih ograničenja, značajno dobili na težini i istovremeno razvili toleranciju na zadovoljstvo izazvano hranom. Jeli su sve više kako bi ponovo osetili isti nivo zadovoljstva i opsesivno su uzimali hranu. I ne samo to, nisu prestajali da jedu čak ni onda kada su bili izloženi elektrošokovima. Isto ponašanje demonstrirali su i pacovi koji su imali neograničen pristup kokainu ili heroinu u nekim ranijim istraživanjima. Mada se rezultati takvih istraživanja ne mogu direktno primenjivati na ljude, odavno se zna da neke vrste hrane podižu nivo raspoloženja. Najčešće se u ovom kontekstu pominje čokolada, ali podjednako dejstvo imaju i drugi slatkiši kao što su testenina, meso, masti... Za njih je zajedničko da podstiču lučenje moždanih hemikalija (često ih nazivaju hormoni sreće) koji podstiču javljanje osećaja zadovoljstva. Tu ubrajamo endorfine, dopamin i serotonin.
SREĆNA DIJETA
Za razliku od dijeta koje izazivaju lažni osećaj zadovoljstva, postoji i prava srećna dijeta. Ona podrazumeva konzumiranje namirnica koje sadrže triptofan - aminokiselinu koja učestvuje u stvaranju vitamina B3 i serotonina, neurotransmitera koji pomaže našem telu da reguliše apetit, san i raspoloženje. Namirnice koje sadrže najveće količine triptofana su ćureće meso, mlečni proizvodi, orašasti plodovi, banane, soja i tunjevina. Sportisti su uglavnom dobro raspoloženi i to se može objasniti upravo načinom njihove ishrane koja obiluje aminokiselinama, prvenstveno triptofanom!
Piše: Zvezdana Stošljević, psiholog i autor knjige Wellbeing - zdravi, vitki i srećni, vodič u srećan život
Priredila: Ksenija Konić
