Veliki komad zemlje između Indijskog okeana i Južnog Pacifika dugo je bio samo nepoznata tajanstvena teritorija za koju su još stari Grci verovali da postoji tamo negde daleko, dole na jugu. Iz tog predubeđenja nastalo je u srednjem veku ime Terra australis incognita, što je na latinskom označavalo – Nepoznatu južnu zemlju. Kada su prvi evropski moreplovci konačno nabasali na nju i od 18. veka počeli da je naseljavaju, već se odomaćilo ime Australija!
U međuvremenu, ustanovljeno je da je Zemlja ipak okrugla, ali je Australija nekako i dalje ostala na kraju sveta! A kada jednom kročite tamo, okrenite se na zapad i pravac Pert, grad podignut na kraju kraja sveta!
Australija je ogromna i to je šesta po veličini država na svetu, sa gradovima smeštenim uz obod ovog džinovskog ostrva. U unutrašnjosti je uglavnom pustinja, negostoljubiva i surova. Ovde obitavaju neverovatne vrsta guštera & gmizavaca, kao i raštrkana plemena Aboridžina, naroda koji je tu od početka i koji se nije baš nešto mnogo evolutivno pomakao tokom poslednjih 30.000 godina, ali bez kojeg National Geographic ne bi bio to što jeste.
Na najudaljenijoj zapadnoj tački nalazi se Pert, verovatno najusamljeniji veliki grad na svetu! Prvo najbliže mesto odatle je Adelaida koja je udaljena više od 2.000 km. Ali, to nije sprečilo mnoge Srbe da upravo tu završe svoju potragu za srećom u obećanoj zemlji - tamo dole!
Život u Pertu ne nalikuje mnogo na život u gradu sa više od milion stanovnika. Možda i zato što je pinta piva u kafani barem 10 dolara, a ume da bude i duplo više. Zato ljudi ostaju kod kuće kada požele da se zabave: roštilj i piće u dvorištu iza kuće i – udri! Dok se komšija ne pobuni i pozove komunalnu policiju.
Bilo kako bilo, tek život je tu pomalo nalik onom u usnuloj palanci, istina lepo održavanoj, sa dugačkim i lepim peščanim plažama i isto tako velikim i lepim parkovima, među kojima je i Kings park, za koji se veruje da je možda i najveći na svetu. U svakom slučaju, veći je od Central parka u Njujorku!
Iz nekog razloga, Pert je grad u kojem živi mnogo Engleza, ima ih čak više nego onih koji su rođeni u Australiji. Inače, Britanci generalno nisu previše omiljeni među Australijancima. Valjda zato što su ih decenijama i vekovima prezrivo posmatrali kao potomke lopova i ubica, budući da je Australija dugo bila kaznena kolonija na koju su Englezi dovodili osuđenike da tu rade u rudnicima i na plantažama.
Danas je Pert, poput ostalih australijskih gradova, kosmopolitska sredina gde svako gleda svoja posla i u kojoj živi na desetine etničkih zajednica. Srba ima, kako kažu u crkvi, između 10 i 13 hiljada. Među njima je i Stevo Nikolić zvani Banijac, po zanimanju moler.
- Većina naših su ovde stara emigracija, u penziji, čekaju da bubnu u australijski pesak. Oni radno sposobni zaposleni su u građevinarstvu, a oni malo pismeniji položili su ispit za taksiste. Ima i nešto prodavaca nekretnina… Retki su oni koji su odbranili svoje akademske diplome iz starog zavičaja – priča Banijac kome vidno nedostaje njegova Krajina. - Narod se uglavnom povukao u sebe, tuguje i plače. Ali, moramo da sačuvamo naše običaje, bez obzira na to koliko daleko bili i dugo izbivali iz zavičaja. Bolje da nestane sela nego običaja. Ako sačuvamo običaje, izgradićemo mi nova sela kad-tad. Ako nikako drugačije, onda iz inata!
Krajišnici i ostala srpska emigracija druže se uglavnom po kućama, na folklornim priredbama, u crkvi i na fudbalskim utakmicama. Oni koji nisu uspeli da dobiju angažman u nekom od lokalnih grčkih, italijanskih ili engleskih timova koji važe za najbolje, igraju za Orlove, Bjele orlove ili Western Borders (Zapadna granica), kako se zove ekipa Srpskog društva Krajina.
Uz tri fudbalska kluba, tu su i četiri parohije. Dve nose naziv Svetog Vasilija Ostroškog, treća Svetog Save i četvrta Svetog Trojstva. Ove dve poslednje imaju i svoje crkve, dok parohijani Svetog Vasilija Ostroškog rentiraju prostor za mise – jedni kod Grka, drugi kod anglikanaca! Veza crkve i dijaspore u Australiji je možda i tešnja nego u drugim sredinama, verovatno i zbog fizičke udaljenosti od zavičaja, tako da verski hramovi uglavnom ne oskudevaju u prilozima.
Dobro prolaze i sva ona znana i neznana imena ex-Yu estrade, od rokera do guslara. Para se na zavičaj lepi!
Još kada se nađete na kraju sveta...
Viktor Čikeš
