Izraz nimfomanija potiče od grčke reči númphê, koja u mitologiji predstavlja snage prirode utelovljene u polubožanske mlade žene, i mania, što znači ludilo. Nastao je krajem 18. veka, kada je zamenio do tada korišćeni termin bolest lude ljubavi, a služio je za opisivanje širokog spektra simptoma – od javnog pokazivanja genitalija psihičkih bolesnica u mentalnim institucijama do upražnjavanja masturbacije i sklonosti ka očijukanju i flertovanju finih gospođa iz visokog društva. Kontroverzni francuski lekar T. Bienville, koji je pojam nimfomanije uveo u pre svega stručnu, a zatim i svakodnevnu upotrebu, napisao je da njeni uzroci leže u potrebi za previše uživanja, životu na visokoj nozi i i pojačanoj konzumacija mesa i začinjene hrane. Kasniji autori pridružili su se dodatnim objašnjenjima ženske pomamljenosti, kao što su čitanje ljubavnih romana i maštarenje.
PREVELIKA ŽELJA KOD ŽENA I MUŠKARACA
Lekari su dugo bili intrigirani i zastrašeni pojavom izraženog seksualnog ponašanja kod žena, za razliku od slične pojave kod muškaraca. Zbog toga je valjda i ostao zapamćen i do dan-danas rado korišćen pojam nimfomanija, dok malo ko zna šta znači satirijaza (od grčke reči sátyros - satiri, mitska bića koja su po izgledu pola muškarac, pola jarac), ista ta stvar, samo kod takozvanog jačeg pola.
Nimfomanija, nasuprot široko rasprostranjenom mišljenju, nije zvanična medicinska dijagnoza. Nimfomankama se danas često nazivaju žene koje imaju naglašen seksualni apetit ili ih bar okolina, a najčešće muškarci, tako doživljavaju i etiketiraju. Jedan britanski bloger čak veoma duhovito konstatuje da muškarci nimfomankama nazivaju žene kojima ne mogu da izađu na crtu i poručuje: Nemojte osuđivati nimfomanke, već budite srećni kada vam se sa jednom od njih ukrsti put. Upravo ovakvim ženama i muškarcima upućena je rečenica Alfreda Kinsija, renomiranog američkog seksologa:
- Nimfomanka je jednostavno neko ko ima više seksa nego vi.
NORMALNA SEKSUALNA AKTIVNOST?
Ako nimfomaniju ipak posmatramo kao preterano upražnjavanje seksualnih odnosa, moramo se prvo zapitati šta je to normalna seksualna aktivnost i gde je granica između onoga što je zdravo i funkcionalno, u odnosu na ono što prevazilazi te okvire i zalazi u oblast patologije? Adekvatnu dinamiku i intenzitet seksualnih odnosa veoma je teško odrediti jer to zavisi od individualnih karakteristika i potreba. Za nekoga to je svakodnevna potreba, dok će drugima seks pasti na pamet jednom u mesec dana. Neka istraživanja kažu da jedan odsto populacije čine takozvani aseksualni ljudi kojima seks nikada nije na pameti i oni ne osećaju privlačnost ni prema jednom polu. S druge strane, postoje osobe koje demonstriraju opsesivno seksualno ponašanje i ono ih čak sprečava da adekvatno funkcionišu. Takvi ljudi razvili su ono što se u popularnoj psihologiji zove zavisnost od seksa ili hiperseksualnost, a kolokvijalno još se naziva nimfomanija ili satirijaza.
LEČENJE ZAVISNOSTI
Iako se tumači kao jedan od simptoma opsesivno-kompulzivnog poremećaja, pojava seksualne zavisnosti ipak je registrovana i postoje brojni stručnjaci, za sada uglavnom u SAD, koji se njome bave. Kao i ostali pojavni oblici opsesivno-kompulzivnog ponašanja, osnovna karakteristika ove zavisnosti ogleda se u opsesivnim seksualnim aktivnostima u cilju smanjenja napetosti. Njen uzrok nije u pojačanom seksualnom apetitu ili nekontrolisanoj požudi. U slučaju ove zavisnosti, seks se koristi u istu svrhu kao i bilo koja druga mehanički ponovljena radnja koja donosi privremeno olakšanje. Brojni su koreni anksioznosti koja leži u osnovi ovog ponašanja i do njih se dolazi dugotrajnom psihoterapijom.
POKAZATELJI SEKSUALNE ZAVISNOSTI
Neki od pokazatelja seksualne zavisnosti koje navodi Patrik Kerns, jedan od vodećih američkih eksperata u ovoj oblasti:
* Nemogućnost kontrolisanja seksualnih misli ili ponašanja
* Uključivanje u seksualne aktivnosti, mada izostaje osećaj zadovoljstva
* Osećaj depresivnosti ili anksioznosti nakon seksualnog čina
* Pribegavanje seksu kako bi se izbegle poslovne ili druge društvene aktivnosti i obaveze
* Upuštanje u seksualne odnose, iako je to kontraindikovano zbog upotrebe određenih lekova ili povreda genitalija
* Anksioznost, agresivnost i nasilno ponašanje u situacijama kada je onemogućena seksualna aktivnost
* Želja za prekidanjem rizičnog ponašanja praćena nemogućnošću kontrolisanog upuštanja u seksualne odnose.
* Provođenje najvećeg dela dana u pripremanju, obavljanju ili odmaranju od seksualnog čina
Iva Branković,
psihološka saradnica
