Kada pomenemo sportske povrede, vrlo često prvo pomislimo na vrhunske sportiste. Malo ko se u prvi mah seti žena, a gotovo niko i ne pomišlja na one koje su u menopauzi i sportom se bave zbog unapređenja svog fizičkog i mentalnog zdravlja. U svakodnevnom radu svedok sam velikog broja pogrešnih dijagnoza nastalih zbog površnog sagledavanja problema na koje se ove žene žale. Iz tog razloga, bavljenje sportom i fizička aktivnost postaju još jedan faktor rizika za prevremeno starenje i razvoj teških povreda kostiju, mišića i ligamenata.
PROMENA U MENOPAUZI
Menopauza je period u kome se više ne pojavljuje menstruacija. To stanje nije bolest, već fiziološka promena. Tada dolazi do promene hormonskog miljea (pad nivoa hormona estrogena i progesterona). Opadanje nivoa hormona je postepeno i na njega se može uticati davanjem određenih suplemenata, primenom specifičnog režima ishrane, kao i redovnom i doziranom fizičkom aktivnošću. Količina estrogena postepeno opada u cirkulaciji i taj pad je manji kod gojaznih pripadnica lepšeg pola nego kod onih mršavijih. Ženino masno tkivo je puno estrogena, pa je i seksualnost kod njih u tim godinama više izražena nego kod onih mršavih. Svakako da ova činjenica ne znači kako žene u menopauzi treba da nabace višak masti. S obzirom na to da se zbog ovih fizioloških promena javljaju bolovi u kostima zbog osteoporoze, zatim različiti genitalni problemi praćeni psihičkim poremećajima i promenama u porodičnom i socijalnom životu, sve veći broj žena okreće se promeni životnog stila i počinje da se bavi sportom.
DIJETA KAO NEPRIJATELJ
Upravo zbog promena hormonskog miljea i postepenog pada estrogena i progesterona dolazi do promena na kostima usled smanjenja njihove gustine. Pored manjka estrogena, žene u tom periodu vrlo često iz najbolje namere kreću sa primenom najrazličitijih dijeta koje po pravilu samo ubrzavaju proces koštanog propadanja. Ako se sa takvim labavim temeljima krene u bavljenje sportom, često kao posledicu imamo oštećenje kostiju i mekih tkiva.
STRES FRAKTURE
Jedna od deset sportskih povreda jesu i stres frakture. One u suštini predstavljaju delimični ili potpuni prelom neke kosti, a često se nazivaju i prelomi zamora zbog stalnih ponavljajućih submaksimalnih opterećenja. Ovakvi prelomi uglavnom nastaju zbog jakih mišićnih naprezanja i pritiska na kosti pri čemu se opterećenja stalno ponavljaju sa nedovoljnim vremenom za oporavak. Za razliku od ovog oblika, drugi tip stres fraktura javlja se zbog slabosti koštanog tkiva, pri čemu i najmanja mišićna aktivnost značajno opterećuje kosti i izaziva njihovo oštećenje. Ovakav tip promena dešava se upravo kod postmenopauzalnih žena i/ili žena s amenorejom čije su kosti sa manjkom minerala i elastičnog otpora. Najčešće se ovakvi prelomi pojavljuju na donjim ekstremitetima, mada sama anatomska lokacija zavisi najviše od vrste aktivnosti. Zabeleženo je da se stres frakture mogu javiti i prilikom plivanja. Značajno je znati da njima prethode periostitisi (zapaljenje vezivnog tkiva koje prekriva koštanu površinu) koji izazivaju bol u kostima u stanju mirovanja ili tokom neke aktivnosti. U ovakvom slučaju savetuje se mirovanje, a ako simptomi traju više od dve nedelje, najverovatnije je reč o stres frakturi. Ukoliko je bol prisutan šest nedelja i više, u velikom broju slučajeva radi se o oštećenju kosti. Kod polovine pacijenata simptomi počinju postepeno, za razliku od drugih gde se oni razvijaju jako brzo. U prvo vreme bol se ne oseća u miru, a počinje da se javlja tokom treninga. Sa produžavanjem opterećenja, on postaje sve jači, vrlo često sa otokom i bolnom osetljivošću na mestu preloma. Ono što je u dijagnozi otežavajuće jeste činjenica da se ovakvi prelomi u početku ne vide na rendgenskom snimku.
UČESTALOST POVREDA
Stres frakture se pojavljuju najčešće prilikom trčanja i među ženama koje su praktikovale ovaj vid fizičke aktivnosti, 49 odsto njih imalo je veoma neredovne menstruacije, dok je 39 odsto bilo sa neredovnim menstruacijama. Koštana masa ima trend porasta do 35. godine života, a njena konačna masa zavisi od tri glavna faktora: genetskog nasleđa, uticaja okruženja (fizička aktivnost i dijeta) i na kraju negativnih uticaja: pušenja, kofeina i alkohola sa hormonskim statusom (uglavnom estrogen i progesteron). Svi ovi faktori zajedno određuju u kojoj će meri i kada doći do razvoja koštanog oštećenja i, naravno, biće značajan vodič trenerima i fizioterapeutima u formiranju programa vežbanja.
dr Dejan Čubrilo
