Predrasuda je da hladne (ledene) napitke ne treba piti zimi. Bolje ih je konzumirati zimi zbog manje temperaturne razlike. Jedna od čestih zabluda jeste da se prehlada javlja isključivo zimi i da hladnoća sama po sebi vodi njenom nastanku. Naravno, apsolutno je tačno da su prehlade znatno češće javljaju zimi nego tokom drugih godišnjih doba, ali temperatura nema direktne veze s tim. Ljudi tada znatno više borave u zatvorenom prostoru i mnogo više su orijentisani jedni na druge, tako da intenzivnije međusobno razmenjuju mikroorganizme.
PREDNOSTI HLADNIH NAPITAKA
Sladoled i hladna pića se često okrivljuju kao uzročnici prehlade. Tačno je da njihovim konzumiranjem može doći do osećaja nelagodnosti, grebanja u grlu i neke vrste blagog bola. To je, međutim, posledica sužavanja krvnih sudova pod dejstvom hladnoće, ali nije prehlada. Sladoled i hladna pića ne izazivaju prehladu. Infekciju mogu izazvati samo virusi ili bakterije. Kad pijemo hladne napitke zimi, manja je razlika u temperaturi i samim tim manji šok za digestivni trakt. Hladni napici takođe sužavaju krvne sudove, čime sprečavaju širenje upale. Pored toga, mnogim mikroorganizmima ne pogoduju niske temperature.
ČAJEVI – PREPORUKA ZA LETO
Konzumiranje čajeva i ostalih toplih napitaka je više navika, ali istina je da utiču na ubrzavanje termoregulacije organizma (hipotermije, prehlade...). Preporuka je da se leti piju topli čajevi jer se na taj način smanjuje znojenje koje je leti intenzivnije. (Da ne bi došlo do gubitka velike količine mineralnih soli u organizmu). U populaciju osetljivu na vrućine svrstavaju se i deca, čiji organizmi su, kako stručnjaci naglašavaju, još nezreli. Konzumiranje sladoleda je dobro i zimi jer zbog temperaturne razlike između tela i spoljne sredine koja je manja nego kad su velike vrućine, ne dolazi do temperaturnog šoka. Statistika govori da se u severnim zemljama sladoled upravo i jede više zimi, dok se leti piju topli čajevi. On je poslastica tokom cele godine i utiče na dobro raspoloženje. Ali, ne treba ga jesti na brzinu, u njemu treba uživati i to u malim količinama koje se polako tope u ustima.
ZIMSKA POSLASTICA
Jedna od najvažnijih karakteristika sladoleda jeste i njegova bakteriološka ispravnost koju kontrolišu nadležne službe. Zanatski sladoled iz poslastičarnica ima kraći rok trajanja od industrijskog.
Zbog visokog sadržaja mleka, sladoled obiluje kalcijumom, fosforom i B vitaminima. Kalcijum je mineral koji je dobar za zube i kosti, ali takođe snižava krvni pritisak, smanjuje rizik od osteoporoze i kamena u bubrezima. Sladoled kod žena pomaže kod tegoba sa PMS-om i spada u grupu delikatesa koji sve generacije rado konzumiraju i vole. Kada je iz Kine doneo recept za pravljenje sladoleda u Italiju, istraživač Marko Polo verovatno nije ni sumnjao da će on postati globalno popularan i omiljen. Danas se na ovaj slatkiš gleda kao na jednu od najslađih poslastica sa svojevrsnom nutritivnom vrednošću. Iako predrasude govore kako se sladoled konzumira isključivo leti, stručnjaci i činjenice govore drugačije. Konzumacija sladoleda vrlo je poželjna tokom zimskih dana jer na niskoj temperaturi telo ne doživljava stanje šoka usled temperaturne razlike između sredine i hrane koju unosimo. Takođe, poznato je da svojom hladnoćom, sladoled vrlo brzo eliminiše bakterije iz grla i ne dozvoljava njihovo dalje širenje.
Verica Todorović, nutricionista
Priredila: Jasmina Antonijević
