Anoreksija i bulimija spadaju u poremećaje ishrane i u osnovi su psihijatrijske prirode. Traume iz detinjstva, odbijanje odrastanja i seksualnosti, roditeljska prezaštićenost ili zanemarivanje, psihoze, poremećaji ličnosti, pritisak okoline, neprilagođenost ili nezadovoljstvo vlastitim izgledom i sobom uopšte mogu biti uzroci ovih oboljenja. Analizirajući koučing sa devojkama koje su imale ovakvu dijagnozu u svojoj petogodišnjoj praksi lajf kouča došla sam do zaključka da je jedan od ključnih uzroka poremećaja ishrane bio gotovo identičan kod svih - loš odnos sa ocem. U početku je to saznanje za mene bilo iznenađujuće, ali kasnije je potvrđeno i kod ostalih klijentkinja sa kojima sam radila.
KLJUČ JE U PORODICI
Odnos i komunikacija sa ocem bili su narušeni na različite načine: nedostatkom bliskosti, suštinskim nerazumevanjem, neiskazivanjem ljubavi ili emocija na pravi način. Za neke očeve, perfekcioniste, sve što je ćerka radila nije bilo dovoljno dobro. Omalovažavali su i njen izgled i sposobnosti, stalno je upoređujući sa mnogo boljim, lepšim i uspešnijim devojkama. Neki očevi bili su alkoholičari, nasilni ili agresivni… Pojedinci pak nisu umeli da pokažu svoju ljubav i ćerke su se osećale nevoljeno. U nekim slučajevima, čak i po nekoliko godina, dolazilo je do potpunog prekida komunikacije na relaciji otac - kćerka. Devojke su, ili bile zapostavljene, ili prezaštićene te nisu želele da preuzmu odgovornost za sopstveni život pa je to izazvalo nesigurnost, potrebu da se skrene pažnja na sebe, osećaj krivice i inferiornosti, uznemirenosti, strah od odrastanja… Formirana su negativna uverenja: nisam dovoljno dobra i vredna, ne zaslužujem ljubav, kriva sam, ja sam greška... Često su hranom punile prazninu u telu jer je hrana kako se često kaže lek za dušu i pružala im je zamenu za osećaje koji su im nedostajali. Istovremeno, to je bila i najveća opasnost za njih.
LEČENJE
Sve devojke, izuzev jedne, bile su na višegodišnjem lečenju kod psihijatra ili endokrinologa, uz povremene hospitalizacije, što je dovodilo do povremenih poboljšanja, ali ne i do njihovog izlečenja. Neke su čak pokušale i samoubistvo. Koučingom su razgrađeni negativni uzroci anoreksije i bulimije. Aktivirana je pokretačka snaga za oslobađanje i stavljanje u funkciju potencijala koje su posedovale. Motivisale su se da ostvare promenu koja je vodila ka uspehu. Na početku našeg rada bile su uzdržane, nepoverljive, opsednute izgledom, težinom, demotivisane, besne, plačljive, sa čestim promenama raspoloženja. Tokom rada ove negativne pojave izgubile su se. Prestale su da povraćaju, normalizovale su ishranu i stabilizovale svoju telesnu težinu. Za razliku od medicinskih metoda koje leče posledice bolesti i simptomatologiju, u koučingu se radi na utvrđivanju tačnih uzroka i na njihovom otklanjanju, a najčešće ih čine negativni stresogeni faktori (doživljaji, emocije, odnosi sa ljudima, uverenja), koji su ostali nerazgrađeni u podsvesnom. Ovo mentalno đubre predstavlja psihosomatske uzroke različitih bolesti i utiče na promenu karakternih osobina ličnosti.
UTVRĐIVANJE BOLESTI
U procesu rada prvo se utvrđuje tačan uzrok bolesti miostatskim testom. Potom se on razgrađuje naizmeničnom stimulacijom hemisfera mozga (vizuelno, auditivno, kinestetički) gotovo trenutno, nakon čega nestaje i prateća simptomatologija. Potom, različitim tehnikama prekidaju se sinaptičke veze u mozgu, lošeg automatizovanog ponašanja. Kada se završi razgradnja svih negativnih faktora i činilaca vezanih za poremećaj ishrane, razvijaju se i osnažuju pozitivne emocije i resursi. Organizam se dovodi u stanje potpunog balansa, implementiraju se u podsvest novi načini ponašanja i strategije kojima se postiže željeni cilj.
METODE RADA
Pored wingwave metode u radu sam primenjivala i kvantnu harmonizaciju, magic words, reiki, kao i razne tehnike i alate Neuro lingvističkog programiranja. Klijentkinje su se vratile svojim normalnim svakodnevnim aktivnostima. Osnažile su samopouzdanje i motivaciju. Postigle su bolji nivo komunikacije sa očevima i okruženjem, promenile ugao posmatranja događaja, a time i svoje stanje i osećanja. Znatno su unapredile kvalitet sopstvenog života i vratile osećaj da su zdrave. Njihov fokus više nije bio na hrani, šta će, koliko i čega pojesti, već na drugim stvarima u životu. Uspostavljanjem balansa, proširenjem svesnosti i emocionalnom stabilnošću postale su srećnije, motivisanije i uspešnije.
Dr Vesna Danilovac,
lifecoach ICI Berlin
