Početak nove školske godine predstavlja veliki izvor stresa, kako za prvake, tako i za one koji prelaze u viši razred. Nelagoda uoči početka školske godine posledica je naglog prelaska iz stanja opuštenosti za vreme raspusta u kontekst školskog života koji pred njih postavlja različita očekivanja. Strahovi kod učenika mogu biti u vezi i sa različitim aspektima školskog života. Oni se mogu plašiti odgovaranja, načina na koji će biti prihvaćeni od strane vršnjaka ili pojedinih profesora koji neguju autoritarni pristup učenju.
STRAHOVI I DILEME
Strah od odgovaranja u osnovi je strah od procenjivanja i razvija se kod dece koja su nesigurna ili osetljiva na kritiku. Strah od odgovaranja može biti posledica prevelikih roditeljskih očekivanja, njihove oštre reakcije na lošu ocenu, neprimerenog reagovanja nastavnika (sarkazam i cinizam) ili ruganja drugara. Rigorozna sredina u školi takođe može doprineti razvoju ovog straha. On može biti u toj meri izražen da se ispoljava i u vidu fizioloških simptoma koji su karakteristični pratioci bojazni od javnog nastupa kao što su knedla u grlu, znojenje dlanova, mučnina u stomaku, suvoća usta... Preteran intenzitet ovog stanja može dovesti do reakcija kao što su izbegavanje škole ili bežanje sa časova kada je najavljeno propitivanje. S obzirom na to da je za strah od javnog nastupa, odnosno odgovaranja, karakteristično to da osoba u velikoj meri usmerava pažnju na nelagodu koju oseća u vidu crvenila, znojenja i mučnine, važno je detetu pomoći da svoju pažnju preusmeri na pitanja koja su mu upućena. U tom pogledu, nastavnik učeniku može da pomogne ukoliko ga ohrabri da počne sa odgovaranjem ili mu postavi potpitanja. U našoj kulturi neguje se verovanje da je kritika najbolji način motivisanja i unapređenja dečjeg znanja. Ono što dete dobro radi, to se podrazumeva, dok se negativnim oblicima ponašanja i neznanju pridaje veliki značaj. Ovakav način gledanja na njegovo ponašanje prisutan je kako u porodičnom, tako i u školskom kontekstu i u velikoj meri može dovesti do kontraproduktivnih rezultata kada je reč o rezultatima u školi. Iz tog razloga, dao bi se sprečile pojave poput bežanja sa nastave, važno je da predavači u istoj meri primenjuju pohvalu i kritiku kao metode motivacije.
UZROCI I POSLEDICE
Strah od odgovaranja može biti posledica nedostatka socijalnih veština koje su potrebne kako bi učenik na adekvatan način predstavio svoje znanje. Ona deca koja raspolažu sa manje znanja, ali bolje vladaju socijalnim veštinama, mogu da postignu bolje rezultate u odnosu na decu koja su više posvećena učenju, ali ne znaju na koji način da svoje znanje prezentuju. Iz tog razloga, učenje socijalnih veština kod učenika može dovesti do redukovanja straha od odgovaranja i razvoj samopouzdanja u pogledu ličnih kompetencija.
Izazovi koji se tiču uklapanja u vršnjačku grupu predstavljaju značajan izvor stresa za sve učenike. Strah od škole koji može da eskalira u takozvanu školsku fobiju (izbegavanje škole, odbijanje da se ide na nastavu) svojstven je onoj deci koja su neprihvaćena u svojoj vršnjačkoj grupi i imaju loše iskustvo od strane vršnjaka. Ova deca su najčešće marginalizovana zbog određenih obeležja po kojima se razlikuju od većine (gojaznost ili mucanje). Za njih odlazak u školu može biti naročito stresan jer su stalno na meti napada zbog svoje različitosti.
Pod posebnim rizikom su i ona deca kojima roditelji nisu na adekvatan način postavila granice, koja su prezaštićena, razmažena i navikla da budu u centru pažnje. Za njih je naročito teško da se prilagode školskim zahtevima jer u porodičnom okruženju nisu razvili samodisciplinu koja je neophodna kako bi se adaptirali na specifičnosti školskog života.
Mia Popić, psiholog
