Sa medicinske tačke gledišta, stres se definiše kao negativno emocionalno iskustvo praćeno biohemijskim, fiziološkim, kognitivnim i bihevioralnim promenama koje su usmerene ili na izmenu stresnog događaja ili na prilagođavanje efektima koje on izaziva. Stres je posebna vrsta odnosa čoveka i sredine, složeni proces na koji osoba reaguje na određena spoljašnja ili unutrašnja događanja koja mogu predstavljati izazov ili opasnost. U svakodnevnom životu, stres se obično vezuje za neku vrstu pritiska, teškoće ili nelagodnosti. On nastaje kao posledica procene stresnog događaja i ocene nedovoljnosti sopstvenih potencijala za savlađivanje zahteva iz spoljašnje sredine.
Drugim rečima, stres nastaje kao posledica povrede, pretnje ili izazova, ocene sopstvenih potencijala za reagovanje i odgovora na takve događaje. Reakcije na stres mogu biti fiziološke, bihevioralne, kognitivne, emocionalne ili kombinovane. Čovek se adaptira na stres na kognitivnom nivou (postajući ili nesvestan stresora ili smanjujući stepen pretnje uz pomoć kognitivnih procesa). Neuspešno prevladavanje znači i stvaranje uslova za nastanak poremećenih mentalnih i telesnih stanja.
Da li ćemo neki događaj ili situaciju doživeti kao stres, zavisi od toga kako procenjujemo situaciju koja se tiče povrede i pretnje, kao i mogućnosti uspostavljanja kontrole nad stresnim događajem.
STRES NA POSLU
Hroničan ili dugotrajan stres odnosi se u stvari na pritisak i rokove. U osnovi doživljaja stresa najčešće je nelagodnost ili teškoća podnošenja obaveza ili subjektivna procena da naši kapaciteti nisu dovoljni za prevladavanje neke situacije ili problema. To dalje vodi lošoj slici o samom sebi i etiketiranju da smo nesposobni i nekompetentni.
Stres se obično vezuje za obaveze na poslu, ali i povratak sa odmora za mnoge ljude predstavlja problem, pa oni često kažu: Bolje da se nisam ni odmarao, sada mi je samo teže. Međutim, to je pogrešno i netačno razmišljanje.
KAKO POSLE ODMORA
Hroničan stres podrazumeva stalno negativno razmišljanje, pa je stoga odmor, samo po sebi, neka vrsta fizičkog odvajanja od situacija koje procenjujemo kao neprijatne.
Ukoliko smo u mogućnosti, preporučuje se da se na godišnje odmore ili produžene vikende ide češće (a ostaje kraće) jer je takva organizacija delotvornija za mentalno zdravlje.
Bitno je napraviti otklon od svakodnevnih situacija koje procenjujemo kao stresne, dužina odmora je manje bitna, delotvorna je sama promena i ona na mentalnom planu donosi okrepljenje.
Korisno je jasno razdvojiti odmor i posao jer se u suprotnom stvara mentalno preplitanje obaveza i zadovoljstva, a rezultat je često mentalna iscrpljenost i nezadovoljstvo.
Odmori nam pružaju mogućnost za produbljenje međuljudskih odnosa i uspostavljanje čvršćih afektivnih veza sa bliskim ljudima, što je veliki oslonac u kasnijem svakodnevnom funkcionisanju i prevladavanju stresa.
Neposredno po povratku na posao treba sebi postaviti manje komplikovane zadatke jer nam je potrebno neko vreme da se ponovo prilagodimo na obaveze i svakodnevicu.
Odmor treba provesti tako što ćemo raditi stvari koje nam prijaju - neki ljudi smatraju kako uvek nešto moraju da rade, pa i na odmoru sebi nameću obaveze, što opet dovodi do neke vrste pritiska. Treba shvatiti da vreme kada uživate nije izgubljeno, već dragoceno vreme.
Posle povratka sa odmora, gledajte fotografije, pričajte kako vam je bilo, odvojite nekoliko minuta dnevno i razmišljajte o svemu lepom što vam se tada desilo...
Sanjarite o nekom prethodnom ili budućem odmoru, ali ne sa setom (kako je brzo prošlo i sada ništa ne vredi), već sa zadovoljstvom jer upravo ono stvara doživljaj sklada, smisaonosti i pomaže u prevladavanju svakodnevnog stresa.
Milica Zarin
Priredila: Ksenija Konić
