Crevna mikroflora, termin koji se duži niz decenija koristi u svetu, predstavlja pojam koji definiše celokupnost živog sveta u ljudskom organizmu, a koji je nije ljudskog porekla. Ovo područje medicine i fiziologije naročito zastupljeno poslednjih dvadesetak godina jer je razvoj savremenih molekularnih tehnologija doprineo da taj unutrašnji svet upoznamo mnogo bolje nego što je to ranije bio slučaj. Ono što danas znamo jeste da je ukupan broj ćelija mikroorganizama u digestivnom traktu čoveka deset puta veći od broja ćelija ljudskog organizma. Ukupna masa tog sveta koji svakodnevno živi u našem organizmu veća je od jednog kilograma. Po nekim savremenim teorijama crevna mikroflora predstavlja jedan poseban organ koji znatno utiče na brojne fiziološke funkcije ljudskog organizma.
Story: Šta čini crevnu mikrofloru?
- Najviše bakterije, i to one za čiji razvoj nije potreban kiseonik, takozvane anaerobne bakterije, koje čine 99 odsto crevne flore. Pored toga, njen sastavni deo su i gljivice. Često postoji predrasuda da gljivice koje se nađu u stolici treba lečiti. To nije tačno, jer su one normalni stanovnici crevne flore, kao i virusi, takozvani bakteriofagi, koji žive u ćelijama. Sve to zajedno čini crevnu mikrofloru.
Story: Od čega zavisi sastav crevne mikroflore?
- Ona je značajna u metabolizmu, jer potpomaže apsorpciju i varenje mnogih namirnica. Sastav crevne mikroflore je individualan, a u faktore koji doprinose njegovoj promeni, spada pre svega način na koji je beba došla na svet. Potpuno je drugačija crevna mikroflora kod novorođenčeta koje je rođeno vaginalnim putem, od one kod bebe koja je na svet došla carskim rezom. Isto tako, važno je da li je beba hranjena majčinim mlekom ili ne. Lekari su, kad god je to moguće, za prirodni porođaj i najmanje četiri meseca dojenja jer to mnogostruko dobro utiče na njeno buduće zdravlje. Važan faktor jeste upotreba antibiotika koji u znatnoj meri remete crevnu floru. Ona je veoma živ i dinamičan svet u kojem samo prisustvo nekih dobrih bakterija sprečava razvoj onih loših. Kada nema tih normalnih bakterija, na njihovo mesto dolaze patogene bakterije, a one mogu da prouzrokuju čitav niz poremećaja: akutne dijareje, putničke dijareje, letnje prolive, virusne gastroenteritise, bakterijske gastroenteritise...
Story: Može li crevna mikroflora da bude polazišna tačka za razmatranje brojnih drugih bolesti?
- Crevna mikroflora bitno se razlikuje kod ljudi koji su gojazni od one kod ljudi koji nisu. Rađeni su eksperimenti na životinjama i utvrđeno je kako im davanje određenih bakterija ubrzava proces gojenja, nastanak dijabetesa i brojnih drugih komplikacija koje su posledica šećerne bolesti. Jedna od interesantnih teorija koja je još na nivou hipoteze nagoveštava da manipulacijom u crevnoj mikroflori možda možemo da pronađemo lek za šećernu bolest, lek za gojaznost ili bar da na te procese utičemo više nego što je do danas bio slučaj.
Story: Da li se crevna mikroflora razlikuje od čoveka do čoveka?
-Crevna mikroflora je znatno razlikuje kod ljudi koji su zdravi, kod onih koji imaju nervozno debelo crevo, zapaljenske bolesti creva ili tumor debelog creva. Znamo da se crevna flora u određenim malignim stanjima razlikuje, ali ne možemo da kažemo da ona prouzrokuje tumor. Vreme će pokazati da li neki slojevi tih mikroorganizama imaju posebno kancerogeni značaj.
Story: Šta je to probiotik?
- Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije probiotici predstavljaju žive mikroorganizme koji, kada se daju u dovoljnim količinama, mogu da doprinesu boljem zdravlju ljudi. U svetu postoji veliki broj probiotskih preparata, a ima i puno probiotika koji se nalaze u namirnicama kao što su jogurt, kiselo mleko... Postoji veliki interes da se dođe do moćnog probiotskog patenta koji bi mogao da se koristi kroz hranu. Prvi koji je primetio koristi od probiotika jeste čuveni ruski naučnik Ilya Ilyich Mechnikov koji je 1908. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu. On je primetio da ljudi u Bugarskoj koji piju jogurt ili kefir veoma dugo žive. Pomislio je da je to zbog nekih mikroorganizama. Od tada se ta teorija postepeno razvijala, ali je tek poslednjih decenija postala popularna.
Story: Kada probiotici pomažu?
- Kod različitih dijareja. Savetuje se da se pred polazak na godišnji odmor, kako ne biste bili neprijatno iznenađeni putničkom dijarejom, ponesete neki probiotik, a posebno je bitno imati ih sa sobom kada se putuje u egzotične krajeve. Takođe, probiotici imaju ulogu i kod sprečavanja proliva kod ljudi koji uzimaju antibiotike. Jer, antibiotici koliko god da su dobri i neophodni u lečenju različitih bakterijskih infekcija, mogu da naprave poremećaj ravnoteže u crevnoj mikroflori i da izazovu prolive koji mogu da budu i veoma opasni. Kada uz antibiotik date i probiotik, onda će i verovatnoća nastanka antibiotskog proliva biti makar za 50 odsto manja. Nijedan probiotik nema karakter leka i ne izdaju se na lekarski recept, već se smatra dopunom ishrane.
Story: Može li putnička dijareja da li ima veze sa psihološkim momentima?
- Nema nikakve veze sa psihologijom. Uvek postoji uzrok, što može da bude virus, bakterija, parazit... I to u fazi kada ljudi često putuju. Međutim, postoji jedno stanje koje ima veze sa psihom, a to je nervozno debelo crevo. Ima ga oko 20 odsto odraslog stanovništva. Taj poremećaj može da se manifestuje prolivom, zatvorom ili smenom proliva i zatvora. U tom poremećaju probiotici mogu znatno da pomognu.
Story: Da li mi svojim ponašanjem možemo da utičemo na stanje u crevnoj mikroflori?
- Ne možemo. Sastav crevne mikroflore se od prvih meseci života do kraja puberteta formira i tada ona postaje onakvom kakva će biti do kraja života. Samo česta primena antibiotika može da menja sastav crevne mikroflore. Ona je i dalje veoma živo polje istraživanja. Izvesno je da će se u narednih desetak godina desiti eksplozija novih istraživanja, i da će manipulacija crevnom florom možda doprineti mogućnosti uticaja na učestalost najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti u svetu: raka debelog creva, koronarnih bolesti, moždanog infarkta...
Story: Kako ishranom možemo da utičemo na crevnu floru?
- U Srbiji se načelno hranimo loše, i kod nas važi predrasuda da si ako si debeo i rumen zdrav. Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije ne postoji zdrav, a gojazan čovek. Normalan jelovnik trebalo bi da podrazumeva korišćenje crvenog mesa, ribe i živinskog mesa po dva puta nedeljno, konzumiranje povrća u svim oblicima i u što većoj meri, čak više nego voća koje je puno šećera. Takođe, previše solimo hranu, za čim nema potrebe. Suhomesnati proizvodi potpuno su nezdravi, naročito kobasice i iznutrice. Uz sve to, potrebno je da se više krećemo. To bi bio recept za zrdrav život bez obzira na godišnje dobra. Ali, važno je naglasiti borbu protiv dečje gojaznosti jer je gojazno dete generator brojnih bolesni u kasnijem životu.
Jasmina Antonijević
