Leto - idealan period za zdrav stil života

0
Vreme je da izaberete najbolje za sebe, a naš stručni saradnik asist. dr Janko Samardžić, savetuje vas zbog čega nove navike treba da podrazumevaju veću fizičku aktivnost, ishranu bogatiju vitaminima i čašu crvenog vina dnevno
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Tokom dva miliona godina svog postojanja čovek je razvio fiziološke mehanizme i metabolizam koji mu omogućava da hranljive materije iskoristi na najbolji mogući način. Pitanje je samo koliko su našem organizmu hranljive materije na raspolaganju. Današnja mnogostruko obrađena hrana sadrži mnogo masti i šećera, ali vrlo malo biološki aktivnih materija koje su neophodne za pravilno i uravnoteženo funkcionisanje organizma. Milijarde biohemijskih procesa mogu se pravilno odvijati samo u prisustvu preko 40 biološki aktivnih supstanci, a to su: jedanaest vitamina, šest minerala, četrnaest mikroelemenata, više esencijalnih aminokiselina i masnih kiselina. S obzirom na to da 70 odsto industrijski obrađenih namirnica koje upotrebljavamo ne sadrži dovoljno ovih materija, naš metabolizam, ali i svi organski sitemi, rade sa pola snage. Kao posledica toga, prvo nastaju loše raspoloženje, smanjena koncentracije, uznemirenost, brzo zamaranje i sklonost infekcjama. Ubrzo zatim, nastaje prekomerna telesna težina koja, pored estetskih problema, dvostruko povećava rizik za moždani udar, trostruko za povišen krvni pritisak i višestruko za dijabetes. Najjednostavniji, ali i najefikasniji način da se ovo spreči jeste prevencija koja podrazumeva zdravu ishranu i promenu životnih navika.

Zašto je leto najbolji period za promenu stila života? 

- Tada imamo manje obaveza i više vremena za sebe, a na raspolaganju su nam brojne namirnice bogate biološki aktivnim materijama. Takođe, leto je period kada obično osećamo da imamo više energije, reumatološke tegobe su uglavnom umanjene, a raspoloženje pozitivnije.

Kakvu hranu treba da konzumiramo tada?

- Idealna je mediteranska gurmanska kuhinja sa puno svežeg voća, povrća, ribe i nemasnog mesa. Ovo su, zaista, namirnice prepune mineralima, vitaminima, mikroelementima i proteinima. Ne treba zaboraviti ni čašu crvenog vina, koje sadrži protektivne materije za srce i krvne sudove, a najnovija istraživanja pokazuju da crveno vino, zbog svog specifičnog sastava, poboljšava raspoloženje i deluje antidepresivno.

Koji su najvažniji vitamini tokom leta?

- Posebnu pažnju treba posvetiti vitaminima koji štite kožu, kao najveći organ u našem organizmu. Tako su vitamin A i njegovi provitamini (karoteni) veoma bitni u održavanju funkcije epitela kože i sluzokože, koji su izloženi različitim spoljnim uticajima tokom leta. Vitamin D se sasvim dovoljno sintetiše u našoj koži tokom letnjih meseci, a neophodan je za pravilan rast i razvoj koštanog, ali i mnogih drugih sistema u našem organizmu. Vitamin E je značajan antioksidans i štiti naše ćelije od toksičnih uticaja i preporučuje se njegova lokalna primena u obliku kreme ili gela. Vitamin C učestvuje u sintezi kolagena, pa je kao takav neophodan za održavanje vlažnosti i elastičnosti kože, a povoljno deluje kod infekcija.                    

Šta još može da doprinese našoj sreći?

- Još jedna efikasna stvar su sunčevi zraci, najbolje oni u jutarnjim i kasnim popodnevnim časovima. Dokazano je da oni deluju povoljno na lučenje hormona sreće i raspoloženja, a u pojedinim skandinavskim zemljama primenjuje se i takozvana solarna terapija u lečenju poremećaja raspoloženja.

Da li je fizička aktivnost poželjna?

- Redovna umerena fizička aktivnost se podrazumeva. Američke studije pokazale su da svakodnevna šetnja od jednog sata u prirodi ili parku deluje gotovo podjednako efikasno kao neki antidepresivi, a povoljno utiče na metabolizam i telesnu težinu.

Treba li tokom leta da koristimo i sintetičke vitamine kao dopunu ishrani?
- Sunce, šetnja i mediteranska ishrana najjednostavniji su i najefikasniji put za srećnog i zdravog čoveka. Ne treba zaboraviti mineralno-vitaminske preparate, koji sadrže izbalansiran sadržaj određenih mikronutrijenata, ne zbog izgovora da ne bismo morali da menjamo stil života, nego da bismo postigli naš stvaran i puni potencijal.

Asist. dr Janko Samardžić

Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu

 

 

 

 

 

 

 

 

makonda-tracker