Zašto doživljavamo napade panike?

ovaj tekst o napadu panike razresio me je nedoumice,i u svemu sam se naslajer sam bas takva zadnjih godinu dana i to me je iscrpelo...ali sam pocela da se opustam i ne panicim kao ranije imam problema jops uvek sa tim ali na dobrom sam putu da iskorenim taj osecaj nelagodnosti koji uzrokujeda dodje do panicnog straha.... a najbolja terapija je da rad oslobadja,tad nema opterecenja psihickog samo fizickog koncetrise se na posao...

Fantastičan tekst.Toliko jednostavan i jasan.A koliko sam se naslušao pametnjakovića pri rješavanju ovog problema.

Moja sestra od 1999.g.pati od agorafobije koja je počela sa paničnim napadom .Isti se ponovio posle kratkog vremena.Obzirom da je pre toga bila srčani bolesnik,a srednjih je godina bila tada,lečenje agorafobije je bilo rizično.Dijagnozu je postavio posle svih ispitivanja (srce,glava,krv...)psihijatar i to na njenu inicijativu.Naravno sve što je mogla o tome je pročitala i to joj je pomoglo.Bolest nije uznapredovala sve ove godine,ona uz pomoć iste a i smanjene količine lekova ,funkcioniše i radno i socijalno ..i niko , ko ne zna, to ne primećuje.Najnovija istraživanja su u polju izlaganja virtuelnim situacijama koje su uzrok potpunog ili delimičnog izbegavanja ali nažalost to se kod nje ,i da to postoji kod nas,zbog primarne bolesti ne bi moglo primeniti.Ona se bori sa sobom svako dan jer nikad ne zna koji je organski a koji fobični simptom,ima pomoć i podršku porodice za one nevelike uslove koje mora da ima da bi funkcionisala iako u dubini duše zna da neko od onih koji znaju delićem svoje svesti ne veruju potpuno i misle da bi to ona mogla prevazići.Ona je specifična zato što je od prvih javljanja simptoma agorafobije već bila srčani bolesnik i do danas je imala još mnogo srčanih problema uključujući i operaciju srca koju je jedva preživela.I danas radi i funkcioniše u porodici i društvu.Zato vi koji niste organski ugroženi imate velike šanse da se izborite sa ovim poremećajem i samo napred!

jao boze taj napad sam dozivio vec pet puta,veceras mi je bilo najteze.umirem i pomoci nema majka zove hitnu suside a ja umirem mada sumnjam da je napad panike sta je sta se vec prije dogadalo,jednostavno nevjerujete ni doktorima da je to to.ovo nebi pozelio ni biljki a kamoli covjeku...strasno umirete a majka u soku zeli pomoc a nemoze,braca placu ja padam na pod i u tjelu pritisak toliki da mislite da je tlak milijon sa milijon srce lupa krv vrije venama neprocjenjivom brzinom gotovi ste svaki sekund nastupa smrt..kad nakon doslovno 15 min pocelo popustati i nemozete doci sebi niti vjerovat da je to samo nesto sta covjek umisli..ama bas svi simptomi od pocetkaa do kraja su ode navedeni ajme hvala vam bar cu moci zaspati nemisleci da se necu probuditi a ni spavat nebi mogao boze pomozi svima koji ovo prozivljavaju niko ih razumit nemoze niko nemoze se ovjasniti na nikakav nacin o boze pa niceg se osim tebe ne bojim ti odlucujes kad ces me dici sebi,al ovog nema veceg straha pogotovo kad je uz vas majka i braca i gledate ih nemozete im reci zbogom,uspio sam reci volim vas.nikad im lica necu zaboravit.znali su pogledom da mi pomoc nemogu da nastupa smrt da me gube...sok sok i kako to sve zaboravit kad se nemozete borit jace je od vas sta se vise borite sve teze i teze vam je,pa jeli moguc da to postoji i da stvarno na hitnoj svi nalazi super o boze pomozi nista drugo..budite jaki za to izdrzati mada nema pomoci dok to traje a poslije vam i niko nebi virova da je panika napadaj,,srica pisete sve o tome hvala vam od srca

patim od paničnog poremećaja več 4 godine i naučila sam se živjeti s time. nije lako nikako ali mora se. prvi napadaj sam doživjela tokom noći iz sna i mislila sam da umirem. završila na hitnoj i doktor je odmah prepoznao napadaj panike. odmah sam počela sa terapijom i pila 2 i pol godine. naučila sam tehnike disanja koje mi itekako pomažu kad osjetim da napadaj dolazi. naučila sam normalno funkcionirati mada je strah uvijek prisutan ali ne dozvoljavam da me koći. ponekad se poslužim helexom, ali jako rijetko. Bitna je potpora bližnjih i razumijevanje.I samo da napomenem MOŽE se naučiti živjeti s tim! Samo treba vremena, snage i hrabrosti !
P.s. ima dobra knjiga Panic Away - preporučam

iam napad panike oko 2 god i uvek mi je gore i gore neznam zasto ali me sve vise plasi gusenje postalo jace nisam radila analize jer sam to shvatila kada sam procitala na netu da li je to uzrok i stitaste zlezde nezma

ja imam napade panike vec pola godine vadila sam nalaze sve mi uredu a napadi su bili sve cesce i cesci,stalno sam zavrsavala na hitnoj nikako da mi ustanove sta mi se desava,mojim zahtijevom sam otisla kod psihologa i psihijatra i ustanovili su da je to napad panike i da nije strasno,ali meni kad se desavalo uzasno je strasno,nisam mogla d disem trnijo mi je jezik,trnile su mi ruke noge nisam mogla da hodam i kad mi se to god desi zavrsim na hitnij.od kad sam se javila kod psihologa i psihijatra propisali su mi terapiju i tu terapiju koristim i osjecam se dosta bolje,ponekad mi bude malo tesko disati popijem terapiju i to prodje,rekli su mi da to dolazi iz nasih glava,ali to je nesto jac od mene,to niko nemoze razumijeti dok nedozivi,ali nedo bog nikome da to dozivljava.

ja imam napade panike vec pola godine vadila sam nalaze sve mi uredu a napadi su bili sve cesce i cesci,stalno sam zavrsavala na hitnoj nikako da mi ustanove sta mi se desava,mojim zahtijevom sam otisla kod psihologa i psihijatra i ustanovili su da je to napad panike i da nije strasno,ali meni kad se desavalo uzasno je strasno,nisam mogla d disem trnijo mi je jezik,trnile su mi ruke noge nisam mogla da hodam i kad mi se to god desi zavrsim na hitnij.od kad sam se javila kod psihologa i psihijatra propisali su mi terapiju i tu terapiju koristim i osjecam se dosta bolje,ponekad mi bude malo tesko disati popijem terapiju i to prodje,rekli su mi da to dolazi iz nasih glava,ali to je nesto jac od mene,to niko nemoze razumijeti dok nedozivi,ali nedo bog nikome da to dozivljava.

ja se borim sa tim vec od 2005 god i bio sam po 3 godine bez bilo kakvog problema pa mi se opet to vratilo i prosle godine sam saznao za grupu u zenici u kojoj su svi koji pate od ovoga ima nas mladi dosta ima i stariji ev u zadnje vrjeme sam opetpoceo osjecat pritisak u grudima i tjeskobu strah gotovo da nesmijem spavat bez svjetla ponekad mi to bude smjesno kad prodje taj period evo dok pise m ispod plecke me boli u grufdima gotrovo mislim da ce me infarkt opalit szo gore jdan rece nedo bog nikom zdrav ssi a ponekad mislis da neces docekat sutra zaista mucno ali grupa mi je dosta pomogla u zadnje vrjeme neidem radi obaveza i to vec osjetim jer tamo razmjenjujemo mehanizme kome sta pomaze i vecinom djeluje jer smo svi tu koji znsaju sta je to tako da bi vam preporucijo da osnujete grupu jer doista pomaz nasa grupa se zove ruke spasa i mislim jedina kje u BIH zenici

Ovako.Imam sedamnaest godina,i ja kao i vecina vas sam osetio tu nelagodnost na svojoj kozi,tacnije pre 3meseca sam doziveo prvi panicni napad,Te neci za mene je bilo nesto najgore sto mi se desilo u zivotu,sedeo sam sa dugom on inace uzima marihuanu,ponudio mi je ja sam prihvatio,sedeli smo i pusili,tada sam prvi put pusio marihuanu,posle toga kada sam ustao bez ikakvog upozorenja krenulo je celo telo da mi trni,srce je htelo da izbije ,preskakalo kao ludo,znojenjee ogromno ,drhtavica,malaksalost,mucnina i sve stoi ide uz to...Ja sam bio preplasen i kunem vam seee tada sam mislio da mi je sudnji dan,bio sam ubedjen da cu umretii ,do tada ja nikada ranije nisam cuo za panican napadm,tako da sam mislio da ozbiljno bolujem ,da cu dobiti srcani udar,mozdani.................Da neduzim za to vece sam imao visee panicnih napada...Sutradan kada sam ustao dobijo sam neki OGROMANNNNN STRAH!!!od jednom nisam smeo da izadjem napolje,do kupatila nsiam smeo da odem sam,aritmija i tahikaardija,su bili moj svakodnevni problem
,one su samo moj strah uvecavale i jacale.,nema na koje preglede nisam isao,sve analize su uredu,alis am ja i dalje imao strah,ali sam imao veliku podrsku porodice i prijatelja,moji su odmah znali da je to PANIKA,i samo su me ucili i nisu mi dozvoljavali da ostajem u sobi,ali u pocetku jesam mesec dana iz kuce nisam izlazio..!dda ne duzim visee bitno je da samooo znate da je to panika,i koliko vam se god puta vratilo da nastavite normalno da se krecete i da zivite,,jer vam se nista lose nece dogoditi.pozz

e ovako..upravo procitala ovaj clanak i jako mi je pomogao barem za sada..imam 24 godine i prvi napadaj mi se pojavio prije dvije godine ali po ljeti par puta odjednom znaci u voznji autom u razgovoru sa suprugom,niodkuda,totalno bez veze,inace da,bojim se smrti i znam da je to veliki problem i da zato kada se potaknu te teme ja dobijem napadaj panike ali me iznenadilo sto je sve pocelo tako naglo i bez,po meni ikakvog razloga..nakon toga je bio mir godinu dana a se pocelo desavati jednom mjesecno.prije 4 mj sam doselila iz hr u njemacku i od onda imam ucestale napade rvo svaki tj a sada svaki dan,stovise imala sam ga sada dok sam citala clanak(zato sam ga i citala,jedino mi to na neki nacin moze pomoci,kada shvatim da je to sve u mojoj glavi i da mi nije nista),znaci prije mj dana mi je bilo toliko lose i prepustila sam se strahu i muz mi je zvao hitnu,lijecnik mi je odmah cim me vidio rekao da je to napadaj panike..ja vise neznam sto da radim,pokusavam nemisliti o tome ali dovoljna je jedna misao koja potakne cijelu lavinu..neznam kako da sama sebi vise pomognem..imam dijete od 5 god i mislim da ona to netreba rozivljavati samnom,muz mi vjeruje ali neshvaca kako se ja osjecam u tom trenutku za njega je to moja ludost i zna da ce proci. ja isto pocinjem misliti da sam luda i strah me iskreno sta ce biti kada budem 40 god..vec mislim da cu zavrsiti u ludnici do onda :)..evo samo jos da kazem da dok sam radila nisam imala vremena o tome razmisljati niti sam ikad dozivijela napadaje,a i sada ako cijeli dan imam sto raditi peglat spremat kuhat,sve je u redu ali cim sjednem odmah kao da mozak javlja,pa hallo nisi imala nijedan napadaj danas i onda ja mislim u sebi hehe pa ni necu,i onda pocne zlo..nemogu disati manta mi se,povraca drhtim srce lupa kao nenormalno..ugl htjela sam podijeliti ovdje svoje iskustvo zato sto sam sokirana koliko mladih ljudi ima ovakve napadaje i sad shvacam da se stvarno ne desava samo meni i da se puno ljudi mora boriti sa time..nadam se da cemo se izboriti sa time ..mene smiruje citanje ovih clanaka,bas me zanima sto vi radite da vam bude bolje

ahh...ja se nasmijah(kroz suze)vasim nekim komentarima.prepoznala sam se u svakom.panika,strah su moji nemili drugari.sve je pocelo kad je bio rat.rat je prosao,i kad sam ja dosla na sigurno,porodica mi je bila u ratu.od tad pa do danas,strah i panika su moji nemili drugari.ne mogu ih se rijesiti.uselili su kod mene i nece da izidju.nepozvani gosti,stanari koji ne placaju kiriju,kokoruci koje ne mozes 'ubiti'..ma sta koristis protiv njih,oni se vracaju.mislim da sam tek zadnjih par mjeseci shvatila koliki je moj problem.tek sad sam pocela vise citati o tome,informisati se,pocela vidjati psihologa.ne uzimam nikakvu terapiju,i ne vjerujem bas u to.prije nego se odlucim na ikakvu medicinsku pomoc,probacu sve drugo.hmmm..hvala vam sto ste pisali o problemu,nije da se radujem sto je i vama isto,samo lijepo je znati da i drugi ljudi,kao ljudska bica,citaju i traze informacije i pomoc.hvala.

Upravo sam prije neki dan doživio napade panike dva puta, posle prvog sam toliko razmmišljao o njemu da sam dobio i drugi. Međutim čitao sam na internetu da to nije ništa strašno i čim osjetim ubrzan rad srca počnem da se smješkam i pjevušim, u sebi govorim, ej ne dozvoli da se prepadneš boli te briga samo opušteno. Ma ljudi samo pozitivno mišljenje i to je to. Upravo sam radio sklekove i trbušnjake, samo volja i sve će biti okej :*

Aha kojih ja problema ima ovih dana,imam 24 god. imala sam nekih problema pre 3 godine,ali i ti sam nekako prebrodila uz pomoc lekova i doktora. Napadi panike,depresija,iz kuce nisam smela da izadjem.Ubijao me je taj osecaj da umirem,da padam,da ne osecam delove tela. Sve je to proslo,i stvarno mi je bilo super,zivela sam zivot punim plucima,do pre par dana.i opet krenulo,uzasno se osecam,strasne vrtoglavice ,svega se plasim,bez lekova ne mogu trenutno da zivim,mnogo mi je lose! Mnogo mi ovo stanje otezava zivot!Znamo svi mi koji imamo isti problem da sve to dolazi iz glave,al teko je kada se taj osecaj pojavi,i opet isto,i opet,i opet.Pokusavam sama uz pomoc lekova da se izborm sa ovim zlom,i znam da hocu!!!

Citam sve vase komentare i prezivljavanja, i da se javim jer upravo mi se desava slicno, ja sam inace veliki panicar oduvek, kad god osetim neki siptom da mi nije dobro, ja pomislim ko zna sta je, to je neka opaka bolest neizleciva, mada ranije nije bilo tako, upanicim se i kukam ,,kad ce da mi prodje, sto mi ne prodje,, to je bilo dok sam bila manja, uglavnom se bojim i muka mi je uvek kad idem da mi vade krv, jer moram obavezno da legnem par minuta i da me neko nahladi po celu, to je sve u glavi, shvatila sam to vremenom da ako mi par puta bilo muka i da mi se smracilo da ne mora biti da ce uvek tako da bude, da ja sama stvorim odma strah i pripremim se na to da mi bude muka i bude mi.. sada obicno doktorice koje mi vade krv popricaju samnom i to prodje, ali nikad mi nije bilo kao sada sto mi se upravo desava, osecala sam neku mucninu, slabost, i ja sam stvorila paniku dodatnu i napravila da se osecam troduplo gore nego sto jeste, noge mi drhte, vrti mi se po stomaku, kao da cu da povracam a ne povracam, i u grlu mi stoji ta neka tuzna mucnina, i ja dodatno uznemirim organizam, i pocne da bude jako, da mi radi misic na ruci, da pomislim da ce sad nesto lose da mi se desi, da je to neka bolest, ko zna sta mi je, osecam kao da se gusim, kao da mi fali vazduha pa stavljam ruku na usta i nos da vidim da li mi ide vazduh, da li disem..jako neugodan osecaj, neprijatan, boli me glava, zapravo me ne boli nego mi je sve blesavo kao da sam pod neku drogu, vruce mi u glavi i osecam slabost, trenutno se tako osecam zadnjih par dana, i cekam rezultate krvne slike, zapravo slicni siptomi su bili kada sam imala zuticu, umor, mucnina, i vrtoglavica, zatim kada mi sam bila anemicna i kad mi gvozdje nije bilo u redu, i treca stvar oblozen jezik zbog antibiotika koje sam uzimala i kad je trebalo i kad nije, i ja sam sada stvorila paniku toliku da ko zna sta mi je sada, jer su mi uvek nesto otkrili... i plasim se i nikako ne mogu da umirim organizam, plasim se rezultata, u svojoj glavi sam utuvila i urezala lose misli i to mi stvara lose..trebam na more da krenem u subotu, na dve nedelje, a ja ne smem da putujem ako mi je nesto ... da vidim te rezultate pa cu znati.. uvek pomisljam na najgore i to mi ne valja.. previse sam osetljiva, organizam mi sve prihvata srcu, bila sam se jako potresla ovim desavanjima, poplave, haarp sistemi, cak sam htela da bezim odavde, uplasila sam se, dva, tri dana sam samo to pratila, na tv, na fb. umesto da izbegnem kada dobro znam da reagujem na to i da panicim..ali se nadam da ce sve biti u redu, kada obicno slusam o bolestima ja odmah pocnem da osecam te siptome.. ne znam kako da prevazidjem to kod sebe, taj strah i tu paniku bespotrebnu... jer iz ove koze se ne moze, nema mesta panici, bice sta biti mora, mislim da panika samo moze da pogorsa neku situaciju ako stvarno bude situacije.. a ja panicim kad nema razloga, sta li ce biti kad ih bude..nesmem ni da pomisljam.

Poz drugari,citam ovo ovde sta pisete pa hajde i ja da vam dodam moje iskustvo.93 sam godiste 6 godina imam problem sa napadima panike.Svaki svi rezultati sve mi je perfektno,bukvalno pregledao sam svaki deo tela i nksu mogli da ustanove sta je u pitanju na kraju su ustanovili da je to napad PROKLETE panike.Vise mi se smucilo gde god odem,bilo guzva,slava,rodjendan,krenem peske da se prosetam mene uhvati napad.Majkina drugarica radi u francuskoj kao psihijstar,dosla je kod nas pio sam cipralex,rivotril,zoloft,ksalol i sad sam stigao samo do ksalola 0,25...ali jedno sam ukapirao SVE JE TO PSIHA KOJU NE MOZE NIKO DA NAM PROMENI PREMA TOME GAS SAMO I UZIVAJTE.INACE SAM BAJKER VOZIM MOTORE NA MOTORU NIKAD NISTA NITI NA MOTO SKUPU JEL UVEK IMAM TEME ZA RAZGOVOR ITD.A simptome koje sam imao su bili sledeci:drhtanje,susenje usta,ubrzan rad srca,hladan znoj,osecaj da cu pasti u nesvest,kao da sam u sek ostao bez nogu,da lebdim.Ali samo pesma i spaseni ste...poz i srecno

Zdravo drugari. Imam problem kao I svi vi, malopre sam imao napad, napade imam zadnje 2 ned svaki dan, voleo bih da stupim u kontakt sa vama, bilo bi mi lakse da razmenimo price, a I vama. Moj email je alexejsatoxic77@gmail.com. Inace sam 94 godiste.

Cao.pre 3 godine sam osetila vrtoglavicu i bol u predelu Srca.bila samo u bolnici i rekli su da sumnjaju u upalu Srcanog misica.dosla sam kuci i sutri dan pocne
Dami trni leva strana kompet i lupa srce a u vratu kao da mi hoce eksplodirati i hladno mi sva drhtim dok sam stigla do bolnice nisam mogla vise da pricam niti dase pomerim sve cujem ali nemogu da reagujem a u telu uzas mislila sam dacu da umrem rekli su mi da Imam poremecaj stitne ispod funkzije i panicne napade sto smatraju naravno da je psiha u pitanju.i posle 3 godine jos uvek isto i ako idem kod psihologa i pijem redovno lekove dolazi samo i traje po ceo dan dodje mi da iskocim iz koze!!!

Prvi napad panike sam imao pre 5 dana probudio sam se iz sna srce mi je lupalo 300 na sat tresao sam se,vilica mi se grcila,tesko sam disao.Prvo sam pomislio da je pritisak posto imam malo poviseni.Otisao sam u hitnu uradili ekg izmerili pritisak (jeste bio povisen ali ne bas toliko strasno) i dali mi neke dve tablete da stavim ispod jezika,sedeo tamo nekih 40 minuta da pocne dejstvo lekova i posle toga mi je bilo bolje.To vece kada sam imao taj napad panike pomislio sam da cu slogirati ili sta vec jer uopste nisam znao sta mi se desava.I opet sam ga imao sledece vece u snu sa istim simptomima i vece posle toga.I malo pre sam ga imao dok sam lezao i gledao tv...

Imam 21.godinu .Prvi put sam iskusila simptome sa 11.godina sto je za mene tada bilo strasno .Doktori mi nikad nisi pronasli uzrok anskioznosti,ali veruju da je genetika.Posle 10 godina,ja i dalje imam probleme.I dalje imam napade panike koji su strasni za mene a uz to i simptomi:lupanje srca,drhtanje,trnjenje ruku i tela ,strah od smrti ,vrtoglavice..I mnogo toga.I sa tim zivim svaki dan sto je jako tesko i iscrpljujuce jer mi se napada panike desavaju ponekad i na predavanju .Bila sam kod psihijatra koji nema vremena za vas i samo vam prepisu lekove i kako kazu "Strah ce proci ' Ja i dalje tragam za osobom koja ce razumeti sve ovo jer mislim da dobra psihoterapija i odgovarajuci lekove mogu izleceti ovu "iscrpljujucu" bolest.

Pozdrav svima.Možda će većini ovo da pomogne.Dovoljno je da kada osetite da počinje napad panike da razmišljate na nešto lepo,ili neku pesmu.Meni je tako pomoglo,i za minut-dva prođe.Posle toga ćete sve ređe da imate napade,dok zauvek nestane.Ako mislite o tome šta Vam se dešava sve će Vam biti gore.

I ja imam napade panike. Poceli su da se javljaju pre jedno deet meseci, a najgori je bio sad u januaru kad sam imala smrtni slucaj u porodici. Mislim da mi je najgore bilo sto nisam shvata sta mi se desava, samo sam ujutru bukvalno ispala iz kreveta i nisam mogla da se ustanem, nisam imala snage ni u rukama ni u nogama. Nekako sam posle 15min uspela da se pridignem, ali sam ubrzano disala i srce mi je najstrasnije lupalo. Nastavilo se tokom prethodnih dana, ukocenost u nogama, rukama, toliko sam bila ukocena da cak ni reci nisam mogla da izgovorim kako treba. Otisla kod lekara, posle jedno tri nedelje, jer vise nisam mogla da se borim sama, dala mi je tablete za smirenje i od njih mi je bilo bolje. Mada sam veliki protivnik tableta za smirenje, treba ih nekad uzeti, cisto da se ostane pribrane svesti i izbegne dodatni stres. Problem kod mene je sto nisam shvatala dugo da je zapravo napad panike taj protiv koga se borim. Stalno sam mislila da mi nesto fali na fizickom nivou i da zbog toga ne mogu da funcionisem i za svaku posledicu panicnog napada nalazila sam opravdanje u nekomm delu zivota, ne znajuci da sam sama sve natovarila i moje okruzenje mi nije pomagalo. Sad se stvorio i strah od stepenica i jos mnogo toga. ne zelim da idem kod lekara, pogotovo drzavnih, smatram da nisu od pomoci( cast izuzecima). Citam po netu, edukujem se, pokusavam da radim jogu i da zivim dan za danom. Samo je sve tako tesko. Svaki dan je izazov i svaki dan je borba da se pobedi napad panike.