Ko su osobe izložene riziku?
Rak kože jedini je koji se može otkriti pregledom golim okom, a mogu oboleti pre svega oni koji imaju svetlu kožu, oni koji puno
vremena provode na suncu ili oni koji su zadobili opekotine u detinjstvu... Opasnosti su izloženi i korisnici solarijuma, oni koji imaju više od 50 mladeža, ili su u porodici imali nekog ko je bolovao
od raka kože. U rizičnu grupu spadaju i stariji od 50 godina, kao i pacijenti kojima je izvršena transplantacija organa.
Kako prepoznati prve simptome?
Treba obratiti pažnju ukoliko dođe do promene oblika mladeža, njegove boje ili asimetrije... Takođe ne treba ignorisati promene na koži koje izgledaju hrapavo ili su sa ljuspama, imaju više boja, ili su
veće od 6 mm, krvare ili vlaže, izgledaju perlasto ili liče na ranice, ali ne zarastaju. Simptomi kao što su svrab i krvarenje glavni su znak maligniteta. Pojava bilo koje nove promene na koži koja je prethodno
izgledala normalno kod pacijenata starijih od 40 godina smatra se sumnjivom.
Da li je moguće sprečiti bolest?
Treba štititi kožu od sunčevih zraka, izbegavati naglo, intenzivno i direktno izlaganje suncu, posebno između 11 i 15 časova, a kad je reč o vrlo maloj deci i bebama najbolje je da se uopšte ne sunčaju. Što se tiče odeće trebalo bi nositi onu od gusto tkanog materijala, majice dugih rukava, kačket ili šešir jer se na taj način obezbeđuje najbolja zaštita. Kvalitetne naočare za sunce sa UV zaštitom idealne su zazaštitu očiju. Ukoliko se na plaži štitite hladom suncobrana, možete dobiti opekotine od UV zraka koji se reflektuju od vode. Budite se štetni sunčevi zraci odbijaju od ovih površina i povećava se rizik od opekotina. UV zraci probijaju oblake u znatnoj količini te možete dobiti opekotine od sunca i tokom oblačnih prolećnih i letnjih dana. za zaštitu od sunca sa faktorom zaštite od 30 ili više. Takođe ne kože.
Kako treba da izgleda samopregled?
Kožu treba pregledati jednom mesečno. Ne javljaju se sve sumnjive promene na mestima izloženim suncu i na vidljivim mestima. Ukoliko slučajeve bolesti u sopstvenoj porodici i ima neki od tipova kože
koji nose veći rizik trebalo bi da preduzme mere predostrožnosti i da jednom godišnje ode na pregled kod dermatologa.
Kako se leči melanom?
Melanom je veoma agresivan tumor, ali njegovo rano otkrivanje omogućava izlečenje. Hirurško uklanjanje melanoma u ranom stadijumu dovodi do izlečenja kod 90-95 odsto pacijenata. Vrsta
terapije zavisi od stadijuma bolesti, lokalizacije melanoma i opšteg zdravlja pacijenta. Prva linija terapije jeste hirurško lečenje kojim se u celini uklanja promena sa kože. Biopsijom sentinel limfnog čvora
otkrivaju se mikroskopske metastaze. Kada dođe do pojave metastaza na unutrašnjim organima (na mozgu, kostima, plućima ili jetri) može se primeniti radioterapija, vakcinacija (BCG), hemoterapija (dakarbazine, temozolomide), imunoterapija (interferon ili interleukin -2, ipilimumab), biohemoterapija (kombinacija hemoterapije i imunoterapije). Lečenje melanoma zahteva integrativni pristup u kome se kombinuju hirurška, i/ili druge vrste opšte terapije, hemoterapija sa suportivnom terapijom kojom se redukuju neželjeni efekti primenjene terapije i poboljšava zdravlje u celini.
