Zeleni čaj tradicionalni je napitak kineskog porekla koji blagotvorno deluje na zdravlje ljudi. Ne bi trebalo da se pije sa šećerom jer se na taj način smanjuje njegovo dejstvo. Može umanjiti rizik od bolesti srca i krvnih sudova, smanjiti opasnost od pojave tumora, a deluje i protiv upalno ili se zbog toga što sadrži kofein koristi kao stimulans. Prema jednom japanskom istraživanju on smanjuje rizik za dobijanje mnogih bolesti. Olakšava probavu, pomaže detoksikaciju organizma, sprečava infekcije i nastanak akni. Upotrebom zelenog čaja blokira se razvoj malignih ćelija, a redovno konzumiranje povezano je sa smanjenom mogućnošću razvoja raka jajnika, kolona, jednjaka, mokraćne bešike, pluća, pankreasa, prostate, kože... Osnovno dejstvo zelenog čaja, kao i svih drugih napitaka koji sadrže kofein, jeste povećanje budnosti i saznajnih kapaciteta. Hronično trovanje čajem nastaje kao posledica preteranog konzumiranja (više od 8-10 šoljica dnevno duži vremenski period), a dovodi do nesanice, opstipacije (zatvora i lenjosti creva), otežanog varenja, gubitka apetita i sistematskog slabljenja organizma.
Konzumiranjem zelenog čaja ili ispiranjem usne duplje možete se rešiti neprijatnog zadaha, sanirati ranice u ustima ili sprečiti infekcije grla. Teoretski, zeleni čaj može uticati na loše vezivanje gvožđa, pa se kod anemije njegova upotreba ne preporučuje.
Većina energetskih pića upravo sadrži kombinacije kofeina i šećera, to jest, stimulator i gorivo koji omogućavaju povećanu budnost. Antioksidansi u zelenom čaju nekoliko desetina puta efikasniji su od vitamina C i E koji takođe važe za dobre antioksidanse.
Zeleni čaj se obično uzima u dozama od 300 do 400 mg polifenola (aktivne supstance u zelenom čaju) dnevno. Jedna šolja čaja sadrži 50-100 mg polifenola. Kao neželjena dejstva mogu se pojaviti gorušica, iritacija želuca i smanjenje apetita.
