Aronija je zbog niskog sadržaja kalorija, a visokog procenta vitamina, minerala, antioksidanasa i dijetnih vlakana postala omiljena biljka. Još je nazivaju i sibirska borovnica jer je vrlo bogata antioksidansima, a sadrži ih više nego borovnica, kupina, malina ili crna ribizla. Plodovi aronije sadrže vitamine A, C, B2, B6, E, minerale kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, molibden, jod, fosfor, ali i zaštitne materije, na prvom mestu celulozu, tanine, pektine, flavonoide, antocijane... Ima puno flavonoida koji pomažu organizmu u borbi protiv virusa, uzročnika kancera i raznih alergena. Aronija sadrži i visoke doze hininske kiseline koja sprečava urinarne infekcije. Pozitivno utiče na srce - poboljšava cirkulaciju krvi, čini krvne sudove jačim i sprečava razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Slobodni radikali su uzročnici mnogih bolesti, a bobice aronije mogu da spreče stvaranje slobodnih radikala i time spreče pojavu dijabetesa ili oboljenja srca i krvnih sudova. Aronija nije komplikovana za održavanje, a zreo žbun daje do 17 kilograma ploda, što je sasvim dovoljno da obogatite svoj jelovnik ovom moćnom namirnicom.
Bobice aronije imaju oštar i kiseo ukus jer sadrže malo šećera. Od aronije se pravi sok koji može da se čuva duže vreme. U njega se često dodaje šećer da bi bio prijatniji za piće. Aroniju se koristiti u receptima za kolače i druge poslastice, umesto jagoda, borovnica ili brusnica.
Aronija sadrži oksalnu kiselinu koja se, inače, nalazi u voću, povrću i žitaricama. Osobe koje su sklone nastanku bubrežnog kamenca ne treba da preteruju s aronijom jer oksalna kiselina može formirati kristale u mokraći i dovesti do stvaranja peska ili kamena.
Nekoliko studija je pokazalo da sem brojnih lekovitih svojstava koja ispoljava, bobice aronije mogu da pomognu i u regulaciji telesne težine. Ona sprečava nakupljanje masti oko stomaka, baš tamo odakle je najteže eliminisati višak kilograma.
