Motivacija je takođe vrlo bitna za sve, pa tako i za ples - smatra Marina!
Marina Blažić rodila se sa jedinstvenom dijagnozom asimetrije tela, što je prema rečima njene majke, rezultat višednevnog boravka u porođajnom kanalu.
Njena mama Nadica, kako je i sama pričala, nezapamćen je slučaj. Porađala se 17 dana! Toliko je trajala njena drama, osoblje bolnice nije obraćalo pažnju na nju, a Marina je sve vreme čekala da se rodi. Zaglaljena u kanalu punih 17 dana bila je spremna da dođe na ovaj svet, ali lekari to nisu znali, zbog čega je rođena drugačija. Ipak, majka Nadica koja je prosvetni radnik, podizala ju je sama, i istrajna u nameri da pomogne svom detetu.
Sa šest godina Marina je počela da igra folklor i tada se rodila ljubav prema plesu. Kada su se preselili u Beograd, kratko je trenirala latino plesove, ali je ubrzo shvatila da to ne odgovara njenom temperamentu.
U klubu "Mladost" počinje da igra hip-hop, a ispričala nam je sve o svojim prvim plesnim koracima.
- Od malena sam plesala, bila sam deo folklornog ansambla u selu Kumane gde sam živela, bila uključena na svakoj priredbi takmičenju ili manifestaciji. Bilo mi je divno tih šest godina provedenih u svetu foklora. Kada sam se preselila za Beograd upoznala sam Miodraga Kastratovića i krenula sam na radionice za osobe sa invaliditetom. Predložio mi je da dođem u Plesni klub "Mladost" i da počnem da igram hip hop.
- Tada mi je bila misiona imenica da ja mogu da plešem hip hop. Otišla sam na prvi čas i imala sam ogromnu tremu. Moj prvi trener je bila Milena - divna žena. Upoznala me je sa par devojčica koje su tada bile tu i rekla da se priključim. Tada je sve počelo...
- Kod nje sam trenirala tri godine, išle smo na takmičenja, nastupali smo. Imala sam par drugarica sa kojim sam se družila, bilo je to lepo detinjstvo. Godine su prolazile, a trebalo je da pređem u veću grupu... Nisam znala da sam spremna za to, bila sam u pubertetu i dosta stidljiva, kao i danas što sam ponekad...
Na času je stajala u uglu, sve dok je nije spazio koreograf Darko.
- "Šta čekaš, priključi se" - rekao mi je. Sećam se da sam jedva napravila dva koraka napred čisto da vidi da sam tu. Počeli su da da igraju koreografiju na kojoj su radili par treninga pre nego što ću ja doći. Brzo sam je savladala i mnogo mi se svidela. I dan danas je znam. Kod Darka na treninzima bila sam tri godine. Morala sam da prestanem kad sam krenula u srednju školu, i zbog toga mi je i danas žao.
Ipak, prilike su dolazile same...
Miodrag Kastratović mi je 2012. godine rekao da ima mogućnost da odemo na Svetsko prvenstveno u Bohumu u Nemačkoj na takmičenje. Nisam znala kako se osećam. U momemntu su mi se mešali euforija, radost...
- Kako kao porodica nismo finansijski dobrostojeći, ljudi dobre volje su mi pomogli da odem na takmicenje. Priprema je bila uzbudljiva i pripremali su je Darko i Miodrag. Samo takmičenje je bilo fenomenalno i nikada neću zaboraviti. Bilo je 12 zemalja mojoj kategorije hip-hop plesa.
Mama Nadica je sedela u publici, a Marina se sama popela na scenu.
- Oko mene je bilo 5.000 ljudi i par stotina osoba sa invaliditetom. Taj adrenalin ne umem ni da vam opišem. Bila sam presrećna što sam uspela toliko daleko da stignem. Kada su me proglasili za drugu na svetu nisam mogla da verujem šta čujem. Nepoznate devojke i momci prilazili su da mi čestitaju.
Marina smatra da je imala sreće što ima ljude oko sebe koji su joj davali šanse da kao osoba sa invaliditetom uspe u onome što želi.
- Svako ko želi da se bavi plesom to može. Potrebni su vam samo odgovarajući ljudi i prostor. Motivacija je takođe vrlo bitna za sve, pa tako i za ples.
- Moja sreća je što sam od šeste godine svog života u muzici i plesu. Svakog dana mogu da plešem, slušam muziku i uživam.
Od kukanja, kako kaže, nema ništa.
- Sigurno je da neću kukati i pitati se zbog čega ja imam neki nedostatak. Zapravo, ja nemam nedostatak, samo drugačije izgledam. Svačiji život ima smisla, zato smo se i rodili. Koji nam je smisao saznamo pre ili kasnije.
Njen put bio je trnovit, ali nikad nije odustajala, i to ni ne planira.
- Put ka ostvarenju želje da napredujem u plesu je bio dug - to su treninzi po tri puta nedeljno. Kući sam takođe vežbala. Ipak, ništa nije teško kada nešto silno želiš!
Marina ima recept za uspeh.
- Ključ za uspeh je - veruj u sebe i ono što radiš. Jedan je život, treba ga živeti punim plućima i ne odustajati NIKADA - izričita je ona.
NE PROPUSTITE
