Ninđucu se prvi put pominje oko 500. godine. U ovom periodu, Japan je bio podeljen na desetine provincija kojima su vladali vojni zapovednici, a između njih vođene su česte borbe za moć i prevlast. Njihove vojske su se otvoreno sukobljavale, a u tim borbama borili su se i ginuli mnogi ratnici - samuraji (buši).
U periodu japanske istorije, poznatom kao Kamakura, mnogi ratnici koji bi ostali bez svog vladara sklanjali su se u planine u oblastima Iga i Koga napuštajući red bušija, i počinjali da žive kao jizamuraji, ratnici koji žive kao seljaci, te su zbog toga bili pod stalnim pritiskom šogunove vojske, koja je htela da ih uništi. Kako bi se zaštitili morali su da razvijaju i usavršavaju ratničke veštine uz minimum opreme i sredstava jer je svima koji nisu radili za šoguna, odnosno onima koji nisu bili pripadnici buši klase, bilo zabranjeno da poseduju oružje. Tako se vremenom razvija ninđucu, veština borbe koja je bila strogo čuvana tajna i prenosila se unutar porodice ili klana sa oca na sina, ili na najboljeg učenika.
ŽENE U SAMOODBRANI
Kunoići, žene ratnice, bile su redovne pripadnice ninđa odreda. Naoružane smrtonosnim veštinama i šarmom uspevale su da se infiltriraju duboko u neprijateljske redove i da izvršavaju brojne špijunske zadatke, pa su bile od velikog značaja u mnogim ratovima. Kunoići su obučavane na isti način kao i muškarci. Pored fizičkog i psihičkog treninga, žene ratnice prolazile su i obuku iz psihologije, intuicije i manipulacije sa ciljem lakše kontrole nad neprijateljima. Isto tako, podučavane su plesu, pevanju i sviranju radi lakšeg prikrivanja pravog identiteta pred neprijateljima. Žene ninđe imale su temeljnu obuku o metodama ninđucu borbe, ali njihove najpouzdanije borbene tehnike bile su iznenadni napadi na vitalne delove tela, izvođene najčešće skrivenim oštricama, tankim iglama za kosu i drugim skrivenim oružjem. Pre nešto više od 10 vekova, ninđucu je počeo da se razvija u umetnost kakvu danas poznajemo. Do pre dvadesetak godina, kada je ova veština prvi put prešla granice Japana, o ninđucuu kao borilačkoj veštini javnost je znala vrlo malo jer je dotle doslovno bila obavijena velom tajne. Vojna strategija, religija, filozofija, folklor, kultura, medicina, skupljani širom Kine, Indije, Tibeta, istočne Evrope i južne Azije, našli su mesto u razvoju ninđucua.
Zbog kombinacije devet različitih tradicionalnih stilova, oblikovanih u realnim borbama na život i smrt, ninđucu se sa pravom smatra jednom od najefikasnijih borilačkih veština današnjice. Tu nema ograničenja i striktnih pravila. Jedino pravilo jeste da se što pre pronađe protivnikova slaba tačka i način kako ga dovesti u poziciju u kojoj se lako može kontrolisati.
Soke (poglavar, prenosilac tradicije) dr Masaki Hacumija vrhovni je učitelj ove drevne veštine.
NAČIN VEŽBANJA
Obučava se upotreba tradicionalnog japanskog oružja, ali se koriste i moderna oružja za usavršavanje i borbu.
Način treninga i vežbanje ninđucua uveliko se razlikuje od učenja drugih borilačkih veština. S obzirom na to da je ninđucu ratnička veština, nije joj cilj takmičenje, već sopstveno usavršavanje sebe, svog duha, karaktera i tela, jednom rečju, kompletnog bića. Iako veština bez takmičenja, odlikovanja i medalja, ninđucu je snažna veza među mladim ljudima, koja rasplamsava timski duh i iskreno prijateljstvo.
Kurs samoodbrane u okviru manifestacije Ženski dan - samoodbrana u odbrani vodiće žene ninđe, to jest kunoići, Marija Nikolić i Jovana Lukić.
Samoodbrana za žene donosi praktične tehnike zaštite i odbrane u brojnim situacijama, na ulici, u automobilu, na poslu ili u vlastitom domu. Ninđucu nudi slobodu da istraživanjem dođemo do najboljih rešenja za različite napade, da naučimo da se izborimo sa panikom, pravilno padamo, branimo se kada smo oboreni na pod, razvijemo naviku da vodimo računa o okruženju u kojem se nalazimo, kuda se krećemo, naučimo brzo da osmislimo i upotrebimo priručno oružje, kao i da ostale napadače i predmete koristimo kao prepreke i zaklon. Žene koje vežbaju u cilju samoodbrane poželjno je da to rade sa partnerima koji su fizički jači, teži i viši od njih. Ninđucu se oslanja na prirodu instinktivnih pokreta, udaraca u ranjive mete, kao što su prepone, grlo i oči, što mnogo manjim i slabijim osobama, a pre svega ženama, olakšava savladavanje jačeg protivnika, kao i funkcionisanje pod stresom i u stanju šoka. Ženskim osobama blisko je korišćenje inercije fizički težeg protivnika i da na taj način imaju mogućnost da njime manipulišu. Bez obzira na prethodno iskustvo ili životne stavove, učimo da otkrijemo i izbegnemo napad i budemo spremniji fizički i psihički, da budemo sigurni u sebe i svoje pokrete.
Osoba može naučiti svoje telo da u situacijama kada se oseća uplašeno, reaguje mirno, na primeren način. Ninđucu treninzi pogodni su za sve uzraste, bez obzira na fizičke sposobnosti. Tehnike na treninzima prezentuju se jasno i jednostavno, osmišljenim i planiranim vežbama. Osnove se uče brzo jer su bazirane na jednostavnim principima. Treningu mogu pristupiti svi zainteresovani stariji od sedam godina. Imate i slobodu da sami odredite tempo, jačinu i snagu kojom ćete vežbati. Svaki čovek ima određene kvalitete i mane, odnosno slabosti i snagu. Trenirajući upoznajete svoje i tuđe slabosti i razvijate sebe, svoju snagu i kvalitete. Koliko već na prvom treningu pritiskom na određenu tačku protivnikovog vrata, a da ga pri tom ne ozledite, možete da naučite kako lako da se odbranite. Treninzi se održavaju tri puta nedeljno, dva puta po sat i po vremena u sali i nedeljom dva sata napolju. Redovan dolazak, trud i zalaganje garantovano će vas voditi do željenih rezultata.
Jovana Lukić
