Ista je situacija i u ostalim delovima kuće. U kući nema života. Kao da nikada nije u njoj bilo žive duše. Kao da ova kuća nekad nije sijala punim sjajem, kao onda kada je bila najpopularnija. Kao da nikad nije bila stecište, i druga kuća glumačkih doajena...
U jednom trenutku smo posumnjali da smo zalutali. U glavi se kola jedna misao - "ma ne, nije to to". "Nije to ona kuća. Ova ruina, to ne može biti to." Ali, nažalost, jeste! A da smo na pravom mestu smo shvatili kada smo našli skriveni prolaz. Sećate se koji?
Urnebesno: Poslušajte duet Vlada Georgieva i Riske iz Srećnih ljudi
Kada god bi se Ostoja i Aranđel posvađali, džangrizavi komšija bi u svoju skrivenu sobu pobegao kroz skrivena vrata. Kvaka, koja otvara tajni prolaz, i dalje je tu...
Morali smo da ih otvorimo. Da, samo na čas, provirimo unutra. I tu je - tužno.
Praznina, ogoljeni zidovi, i gomila alata tamo su gde je bio Ostojin krevet, televizor i - ceo život usamljenog starca. A njegova koza, tada, davne 1984. godine, prema rečima komšija, bila je prava atrakcija u Miklošićevoj.
A Necina soba? Ona sobica odmah pored Luline i Vukašinove? Ona, ne postoji! Tajne stepenice postoje, ali vode na tavan. Sobe gore - nema. Scene, kojih se sećate iz serije, a koje su snimane na spratu do kog su vodile drvene stepenice, su "lažirane". Te scene su se snimale u studiju. Zato, ako se bolje zagledate, u tim prostorijama nema prozora...
Tanja Bošković: Nije me bilo 10 godina na televiziji zbog serije Srećni ljudi
Ko bi rekao da je to ta kuća? Jer - niko se nije nadao da će doživeti ovako tužnu sudbinu. Ko bi rekao da će se to mesto, urezano u sećanje svih nas, uskoro pretvoriti u prah?
