Serija Dragana Bjelogrlića Senke nad Balkanom, kao retko je prouzrokovala toliko interesovanja javnosti, a sinoć je predstavljen Žarko Laušević, koji tumači lik princa Đorđa Karađorđevića.
Ako vas je slovenački Džordž Kluni Sebastijan Kavaca oduševio u seriji, onda će glumačko majstorstvo Lauševića tek da vas ostavi bez teksta. Pripala mu je uloga zaboravljenog princa, starijeg brata kralja Aleksandra, a u sinoćnoj epizodi mogli smo da ga vidimo u psihijatrijskoj bolnici kako uzima lekove.
Iako nas verovatno tek čeka radnja prepuna preokreta, trebalo bi istaći kakvu ulogu je u istorijskom kontekstu zauzimao princ Đorđe Karađorđević (1887-1972).
Bio je prvi sin kralja Petra I i kraljice Zorke. Iako je bio prestolonaslednik, Đorđe je zbog prgave i neukrotive naravi često bio u nevoljama i nemilosti Pašića i Apisa. Kada je 1909. nogom udario u stomak svog poslužitelja, posle čega je ovaj preminuo, bio je primoran da abdicira u korist mlađeg brata Aleksandra.
List Politika, pišući o ovom događaju, izveštavala je da je u stvari bio primoran na abdikaciju pošto je želeo rat sa Austrijom.
- Onaj koji je bio najizrazitiji predstavnik nacionalnog otpora prema Austriji uklonjen je i Austrija sad trijumfuje. U sećanju narodnom to će ostati zabeleženo za svagda, i u Srbiji, a naročito van Srbije. Zaboraviće se sve ostalo, a ostaće samo jedno: da je prestolonaslednik Đorđe uklonjen zato što je hteo rat Austriji - pisalo je.
Nastavak na sledećoj strani.
Bilo je evidentno da ima psihičke probleme i da nije podoban za ulogu budućeg kralja, a čak je jednom prilikom i on to priznao rekavši da nije ni za princa, a kamoli za prestolonaslednika.
One čine da danima razmišljamo o Senkama nad Balkanom: 3 glumice o kojima danas priča cela Srbija
Četiri godine po Aleksandrovom dolasku na presto, Đorđe je 1925. uhapšen i boravio je u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici u Nišu. Kada je njegov brat Aleksandar ubijen u atentatu prilikom odlaska u Marsej 1934, ponadao se da će biti pušten na slobodu, ali to se nije dogodilo i iza rešetaka je ostao do početka Drugog svetskog rata.
Zanimljivo je da su ga oslobodili Nemci, i to zato što su smatrali da će moći da ga iskoriste i postave ga da vlada okupiranom Srbijom. Međutim, on je to odbio, što mu je donelo trojako poštovanje – i naroda i saveznika i komunista.
Po okončanju rata njegov ugled je još više porastao među sunarodnicima, ali on nije želeo da prihvati ništa što mu je nuđeno. General Peko Dapčević mu je ponudio automobil i ličnog šofera, a on je na to rekao:
Dovoljan mi je moj bicikl.”
Iako je nova vlast Karađorđeviće proglasila za neprijatelja i oduzela im imovinu, on je ostao da živi u Beogradu kao jedini član dinastije. U braku sa Radmilom Radonjić nije imao dece, a u prestonici Srbije preminuo je 1972.
