Međunarodna premijera predstave jedne od najintrigantnijih berlinskih pozorišnih autora, rediteljke i koreografa Helene Valdman i njene trupe, dogodiće se na 14. Beogradskom festivalu igre, i to 31. marta, u Pozorištu Atelje 212.
Inspirisan vezom između nacionalnih granica i žudnje za zatvorenim zajednicama, komad “Dobri pasoši, loši pasoši” postavljen je za trupu savremene igre i trupu novog cirkusa. Odvojene živim zidom, dve grupe žive sa dve strane linije. U suprotnosti sa protokom informacija, robe i novca, ljudima bez dobrog pasoša nije dozvoljen prelazak na drugu stranu, dok postoje pasoši koji uživaju dobru reputaciju i nosiocima garantuju slobodu kretanja. Na raskrsnici između pozorišta, igre i socioloških istraživanja, Valdmanova se bavi pojmom graničnog iskustva, koje nikada nije pozitivno.
Gotovo sve Vaše predstave su okrenute aktuelnim društvenim fenomenima i političkim temama. Koliko je teško preneti svoja politička i društvena uverenja kroz pokret, odnosno kroz plesni teatar?
- Nije mnogo teže nego za sve ljude koji se pitaju šta zaista želimo u životu ili, u mom slučaju, šta da uradite ako ste umetnik na sceni. Ja nemam politička i društvena ubeđenja koja želim da predstavim na sceni. Ne podučavam ni igrače, a ni publiku. Ja samo želim da moj rad bude ono što bih ja želela da vidim kada uđem u pozorište. Kada kupimo ulaznicu, iskreno se nadamo da naše vreme neće biti protraćeno, i da će se nešto važno dogoditi te večeri pred našim očima. Nisam ljubitelj dekorativne igre koja se pijucka kao šećerna vodica. Moj cilj je da publika zaboravi na svoju listu obaveza za sutra dok gleda predstavu. Potrebno je da zajedno otvorimo neke važne teme, a poželjno – da suprotstavimo stavove.
Predstava koju ćemo videti na 14. Beogradskom festivalu igre, jedna je od gorućih tema u celom svetu? Koja je Vaša poruka?
- Da li je goruća? To je granična igra našeg vremena. I iskreno, ja bih bila srećna, ako bih mogla da vidim granice kao ograde vrtova, i čin prelaženja granica kao neku vrstu letenja preko praznog prostora. Ali je obrnuto istina. Poput životinja, mi volimo da se osećamo bezbedno, umesto da budemo slobodni. To je goruća tema za diskusiju, ali se mnogo više čuje i čita o "identitetu" i "domu" u našim društvima, nego o diskursu o "slobodi". Većina ljudi oseća da je sloboda nešto što se odnosi samo na informacije, na novac, na trgovinu, ali ne i na ljude. Radije bih da pričam o tome, umesto da ukazujem na „neintegrisane“ izbeglice ili politička ubeđenja.
