U društvu u kome korupcija postane društvena norma, dodvoriti se nadređenima važnije je od diplome. Zato je stvar životnog opstanka obezbediti sebi unosno mesto.
- Komedija Unosno mesto odvija se u miljeu moćnih državnih činovnika i naglo obogaćenih moskovskih trgovaca. O njima Ostrovski kaže – oni nisu više neobrazovani kao što su bili njihovi očevi, naprotiv, imaju fine manire, lepu spoljašnjost, idu u Pariz na izložbe, piju šampanjac, čitaju francuske novine, prate evropsku modu, ali ništa od toga nije posledica prave produhovljenosti, već sredstvo za mimikriju. Pod tom privlačnom spoljašnošću krije se isti egoizam, surovost i samoljublje njihovih predaka. Oni su energični, spretni, sposobni da zarade, što je, zapravo, drugo ime za grabljivost. Oni su cinični, ponekad čak i pošteni, ali bez ikakve samilosti ili plemenitosti. Njihovo materijalno bogaćenje, koje je divlji kapitalizam omogućio korupcijom, stvara u njimaludilo moći - rekao je režiser Egon Savin o predstavi.
U predstavi igraju Nikola Rakočević, Branislav Lečić, Anđelka Simić, Jelisaveta Sablić, Srđan Timarov, Bogdan Diklić, Predrag Ejdus, Jovana Gavrilović, Milena ivanović, Nebojša Ljubišić, Stefan Bundalo, Slobodan Tešić, Marko Ajvaz, Anđela Krvavac.
ALEKSANDAR NIKOLAJEVIČ OSTROVSKI
Ruski dramski pisac rođen je u Moskvi 1823, umro u Ščelikovu u Kostromskoj guberniji 1868. Studirao je po očevoj želji prava i radio u sudu jedno vreme, pa je upoznao činovnički život i način rada državnih službi. Kada se konačno opredelio za pozorište, umeo je da piše o životu ruskih činovnika, patrijarhalnom i konzervativnom trgovačkom staležu, ali i likovima ruskih plemića i vlastele. Svojim realističkim i kritičkim stilom Ostrovski je najbolje prikazao novo raslojavanje društva pri prodoru kapitala u feudalni sistem Rusije. Među najčešće pominjanim i izvođenim delima su: Bankrot (prva drama, napisana 1849), Oluja, Svoji smo – sporazumećemo se, Ne sedaj u tuđe saoice, Šuma, Oluja, Vuci i ovce, Sirotinja nije greh, Devojka bez miraza, kao i Unosno mesto (napisano 1857). Česta tema mu je sam život pozorišta i umetnika, kao u dramama Talenti i obožavaoci, Bez krivice krivi, pa i Šuma. Ostrovski se zanimao za rusku prošlost i jedan ciklus dela posvećen je istorijskim ali i folklornim motivima: Minin-Suhoruk, Dimitrij Samozvanac, Vasilisa Melentjeva, Snjeguročka.
Stil Ostrovskog se odlikuje zanimljivim zapletima i velikim smislom za humorističko slikanje ljudi i situacija, ismevanje lažnog morala i licemerja, ali uz dramatične obrte, ponekad s lirskim i melodramskim akcentima. Ostrovski je bio plodan pisac, koji je stvorio realistički nacionalni repertoar ruskog pozorišta. Posebno je uticao na moskovski Mali teatar u kome je prikazana i njegova prva drama 1853. godine.
EGON SAVIN
Režiju je diplomirao 1979. godine na FDU u Beogradu u klasi profesora Dejana Mijača. Već svojim prvim režijama predstavio se kao jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih reditelja. Radi kao redovni profesor na Katedri za pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti.
Iza sebe ima osamdeset režija raznovrsnog dramskog repertoara od savremenih domaćih autora koje je režirao u neformalnim trupama do svetskih klasika u najvećim nacionalnim teatrima. Radio je širom bivše Jugoslavije i u inostranstvu: Budimpešta, Trst, Gorica, Beograd, Zagreb, Novi Sad, Skoplje, Sarajevo, Podgorica, Rijeka, Sombor, Kruševac i Zrenjanin. Predstave Egona Savina su na gostovanjima igrane u: Njujorku, Čikagu, Montrealu, Torontu, Parizu, Beču, Nansiju, Milhajmu, Vizbadenu, Cirihu, Tel Avivu, Varšavi, Pragu, Budimpešti, Trstu… U JDP-u je režirao predstave Muke po Živojinu Radoslava Pavlovića (1985), Na letovanju Maksima Gorkog (1990), Mletački trgovac Vilijama Šekspira (2004), Šuma A.N. Ostovskog (2005), Tako je moralo biti Branislava Nušića (2007), Molijerovog Tartifa (2008), U močvari Marine Kar (2009). Višestruki je dobitnik glavnih nagrada za režiju u zemlji i regionu.
