Zapisi iz dnevnika, putopisi, niske anegdota. Dva para, dve žene i dva muškarca, putujući iz grada u grad, obilaze Svet. Povremeno navrate u iznajmljeni stan, zvani dom. Koferi, kartonske kutije, na policama knjige i suveniri, koji žive svoj zaseban život. Maske iz Meksika, u Japanu oslikana platna evropskih naroda i kristali koji zrače, iz Brazila.U kartonskim kutijama se tiska mnoštvo fotografija, video zapisa o koreanskim manastirima, drveća iz rumunskih šuma, krstova Bretanje, isparavanje japanskih vulkana, putevi, brda, drveće, muzeji, ljudi, pijačni trgovi i zaustavljeni pokreti poznanika. Mnoštvo putopisnih zapisa na stranicama dnevnika sa ostacima mapa, oslikani voz, avion, autobus, karte za metro, ulaznice za pozorište i muzeje, sa kojima se smenjuju nijanse raspoloženja. Odnosi među ljudima, susreti, druženja, rukovanja. Ovim događajima ćemo upotpuniti i obogatiti našu predstavu pod nazivom HhuAka (A).
Drsko pucketanje kristala soli iz slovenačkih rudnika, vojvođanski zalazak sunca sa pogledom, preko glava suncokreta, na valovite obale Marseja, do ružičastog Tuluza i pećinskih crteža iz Australije, protkanih mirisom eukaliptusa, do šuma mandarina na koreanskom Vulkanskom ostrvu, gde uniformisani mladenci dolaze da provedu medeni mesec i večeri uz sake u staklenoj kući Hakušua, itd. itd. Mogli bismo u nedogled nabrajati uspomene i anegdote, kao pozadinu jedne predstave koja nastaje. Spektar ovog mozaika nas inspiriše na stvaranje jedinstvenog scenskog dela koje će objediniti mrvice, rasute po stolu. Rodolf Bourotte i Latifa La Forestier kao muzičari, te Heni Varga i Deneš Debrei kao plesači primenjuju takve nove metode rada koji tesno sjedinjuje ples i muziku, mehaničku pažnju automatski pretvara u duboku koncentraciju.
Pored plesa i muzike ukazuje se potreba za saopštavanjem teksta, što je novi element u radu, te je za nas eksperiment kako rezonira ljudski glas u telu, u prostoru. Kako artikulisano ili neartikulisano izražavanje ili forma pevanja dopiru do publike? Tražimo odgovore na pitanja putnika u vremenu i prostoru, kuda? dokle? zašto? gde? odakle? kome? U kojoj tajanstvenoj fioci našeg tela se kriju osećanja, gorčina, radost, bol? Šta u nama izaziva pomisao na moskovski ledeni glavni trg, u cik zore, a šta pomisao na ulice Sevilje, pri jutarnjoj svetlosti? Kakav osećaj izaziva u telu, a kakav u muzici? Na koji način se boje glasova i forme tela oslikavaju u homogenom, promenljivom, praznom prostoru, koji može biti uređen ili neuređen, popunjen ili prazan, kako se menja telo u prostoru, u šta se pretvara prostor u telu? Šta nosi sa sobom pijačna vreva u Hong Kongu, a šta riblja pijaca u Bergenu? Pregršt misli, osećaja i doživljaja, zatvoreno u četiri tela. Svaki od četvoro kreativnih stvaralaca na drugačiji način doživljava, ispoljava, ali se tokom rada priče međusobno povezuju, kao što korpar pažljivim slaganjem i pletenjem pruća sačini jedinstveni predmet. Tako i mi želimo sjediniti u ova četiri bića, sa različitim ljudskim nitima, usklađenost kako bi bili sa Hhu Aka (A) u sazvučju.
Koreografi: Heni Varga, Denes Debrei
Muzika: Latifa le Forestier, Rodolphe Bourotte
Svetlo: Alain Baggi
