Predstava koju smo dugo čekali: Komad Živojina Pavlovića "Raslo mi je badem drvo" 29. novembra u BDP-u

U četvrtak 29. novembra od 20.30 časova na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta biće izvedena peta premijera u sezoni.

Režiju i dramatizaciju potpisuje njegova kćerka , glumica i rediteljka Milena Pavlović Čučilović

.
Novela „Raslo mi je badem drvo“ (1988) je žal za mirnim, veselim, bezbrižnim vremenima i građanskom, intelektualnom klasom koja izumire.

 

- Naša predstava govori o nostalgiji. Počinje sa umiranjem i rađanjem, kroz opraštanje.Nostalgija za detinjstvom, mladošću, prošlošću, boljim vremenima je naša tema.Tako, kroz komad „Raslo mi je badem drvo“, prateći razvojni put Blagoja, postajemo svesni prolaznosti života. Putujemo vozom, zaustavljajući se na određenim stanicama koje čine glavne prekretnice njegovog životnog toka. Kao perpetuum mobile teme se, u istorijskom i sudbinskom smislu, ponavljaju iz generacije u generaciju. Dolazak sa sela u grad: od otpora prema novoj sredini i neprihvatanja, zaljubljivanja, zatim opčinjenosti i potpunog stapanja sa gradskom vrevom, do metamorfoze ličnosti, mržnje prema sebi i drugima ,odbacivanja prošlosti, da bi joj se pred smrt neumitno vratili -  ističe siže ove predstave rediteljka i kćerka velikog reditelja.

Živojin Žika Pavlović bio je reditelj i scenarista najzanimljivijeg filmskog pravca koji nam se desio, tzv. „crnog talasa“, a takođe i pisac romana, pripovedaka, eseja i dnevničke proze, o čemu se manje zna u široj populaciji. Generacijama koje su studirale dramaturgiju na FDU bio je i profesor filmskog TV-scenarija.Mnogima je bio i idol. Pored svojih mnogobrojnih talenata i zadivljujućeg intelekta, uz razna praktična znanja čoveka od duha, profesor Pavlović bio je živi dokaz da biti rođen i živeti u sredini nezainteresovanoj i apatičnoj prema umetnosti nije hendikep već prilika za suočavanje sa najboljim i najgorim u sopstvenom biću i biću naroda.

Objavio je više od trideset knjiga proze i eseja, a dobitnik je između ostalog dve NIN-ove nagrade za roman godine (1985, 1992), kao i Andrićeve nagrade za pripovetku (1993).

Prilikom predstavljanja svog rada medijima glumačka ekipa složna je u doživljaju lepog druženja i kompaktne saradnje prilikom stvaranja, čak sa žalom što je proces pri kraju a premijera na pomolu, ali kako kažu predstava tek onda dobija svoj novi život pa i različite forme otkrivanja i interakcije sa publikom .

Uloge tumače Aleksandar Alač, Stefan Radonjić, Tatjana Kecman, Nada Macanković,Maja Ranđić, Lako Nikolić.