U Zvezdara teatru 1. februara premijerno se igra "Korešpodencija" Borislava Pekića u režiji Gorčina Stojanovića.
Predstava je rađena prema tekstu Borislava Pekića, u dramatizaciji Borislava Mihajlovića Mihiza, a u režiji Gorčina Stojanovića. Glumačku ekipu čine: Branislav Lečić, Slavko Štimac, Anica Dobra, Joakim Tasić, Jelena Stupljanin i Branko Vidaković.
Gorčin Stojanović je u obraćanju medijima rekao da su očigledni razlozi za prihvatanje poziva za rad na predstavi svakako Pekić i Mihiz, Bata Stojković, na čijoj sceni će se predstava igrati, ali i da mu je i samom teško da izdvoji lične razloge zbog kojih je prihvatio da režira „Korešpodenciju“, jer ih je kako kaže mnogo:
Poslednji put sam u ovom pozorištu režirao pre 20 godina, predstavu u kojoj je glavnu ulogu igrao Bata Stojković. Nije bez značaja da sam na ovoj sceni upoznao majku svog deteta, nije slučajno to što smo Leka i ja pre četvrt veka radili Hamleta, a sada Korešpodenciju. Nije slučajno ni to što sam dva ili tri puta pokušao da radim sa Anicom, pa nam se nije dalo, nije slučajno što je tu Slavko Štimac, koga ja znam duže nego on mene.
Takođe, nije slučajno što sam sa Jelenom Stupljanin sa kojom sam radio i u pozorištu i na filmu, ponovo u istoj priči. Ni sa Banetom Vidakovićem kog obožavam, a s kojim sam radio jednom, ni Joakim, zato što kad sam ga prvi put video na pozornici pomislio sam da je to nešto novo.
Ništa nije slučajno. Pa ni to kada me Duško zvao. Pa smo pričali na temu Korešpodencije i to što je na moju ponudu brzo odreagovao, a nije slučajno ni to što je Duško Kovačević malo i radio sa Mihizom, na dramatizaciji..., kaže reditelj Gorčin Stojanović.
Branislav Lečić koji u predstavi tumači ulogu dede Lupusa, priseća se susreta sa Pekićem u Londonu:
Kad razgovarate sa njim onda vidite da leti između neba i zemlje i da možete iz tog njegovog neba možete dosta toga da saznate. U ovom tekstu iako na prvu loptu ne deluje kao tekst koji je savremen, on ustvari ima duboku savremenost. Svako ko dublje zaroni u materijal videće koliko je to danas prepoznatljivo, da li iz sopstvenog života ili iz života ljudi koji pored vas žive, pa ste videli šta sve može čoveku da se desi. Pricip teksta je zanimljiv jer se bavi time kako i na koji način sačuvati porodicu, kako i na koji način preživeti, kako uravnotežiti svoju slobodarsku prirodu, duha i želje za igrom i maštom sa onim što je krajnje konkretno i realno, a to je da se preživi, "smatra Lečić.
Povodom nove predstave u kojoj tumači ulogu Milice Njegovan, Anica Dobra je rekla:
Kad pričamo o savremenosti, reći ću jedan deo mog teksta : da kod nas u Srbiji žena ne živi kao metla u ostavi, da se vadi samo kada kuću treba čistiti, i pajati, a posle opet u mrak tura, ja bih možda nešto i znala, ovako...“ Milica Njegovan jeste nekakav stub porodice, gde je Lupus nekakav Korleone iz Kuma. Struktura porodice je takva da se svi jako dobro drže i ta Milica je i kao nekakav budilnik koji ili zvoni ili zuji ili zvoca, ili zanoveta ili zabavlja ili zapoveda ili zavodi, u smislu, red..."
Slavko Štimac, partner Anice Dobre, koji igra Hadžuju, sina Lupusovog, takođe ne krije zadovoljstvo što se našao u ovakvoj glumačkoj podeli, kao ni najmlađi u ekipi, Joakim Tasić, koji tumači i najmlađeg člana porodice Njegovan koju ćemo upoznati u „Korešpodenciji“.
Jelena Stupljanin, nakon dužeg vremena se vratila u zemlju i u pozorište, a u „Korešpodenciji“ je dobila priliku da tumači ulogu mlade dame, partnerke Joakima Tasića, a koja je glavni uzrok njegovih ljubavnih, a ispostaviće se i ostalih problema.
Kada mi je Gorčin rekao da ću da igram ulogu Juliške Tolnaj, koju je Ružica Sokić igrala u prvoj postavi, bila sam oduševljena. To je nešto što će mi do kraja života značiti. I ovo je prvi put da igram u Zvezdara Teatru, nadam se ne i poslednji, jer je ovo mesto sa divnim ljudima. Fantastično pozorište," kaže Jelena.
Branko Vidaković koji između ostalih u predstavi tumači i lik Ilije Garašanina kaže da ovakva glumačka ekipa povlači i velika očekivanja, te da se nada da će publika biti zadovoljna.
Scena iz komada koja mene proganja je taj građanski duh koji je neuništiv, to je nešto što će vas zapljusnuti sa scene i podsetiti zašto ljudi dolaze u pozorište. Dolaze da bi videli kako je ustvari onaj tamo zao, a nisam ja, kako je onaj tamo gramziv, a ne ja, pa i smešan," zaključio je Bane Vidaković.
NE PROPUSTITE
