Početkom 80-tih u Sarajevu se formira novi muzički pokret, koji su njegovi izumitelji nazvali new primitives. Počelo je sa E.J. Kurtovićem, preko Zabranjenog Pušenja, nakon čega su usledile mnoge druge grupe kao Bombaj štampa, Plavi Orkestar, Znak Sreće, Tina i dr. Upravo u tim bendovima sviraju neki dečaci koji će početi s nečim što traje i danas...
Ti se dečaci sastaju 1985. godine i formiraju grupu Crvena jabuka. U originalnoj postavi svirali su: Dražen Ričl-Zijo (solo gitara i vokal), Zlatko Arslanagić-Zlaja (ritam gitara), Dražen Žerić-Žera (klavijature i prateći vokal), Aljoša Buha (bas gitara) i Darko Jeličić-Cunja (bubnjevi).
U toj postavi snimaju pesme Bježi kišo s prozora, Dirlija i Sa tvojih usana, a u martu 1986. objavljuju prvi album Crvena jabuka. Uskoro kreću na turneju i istovremeno pripremaju material za drugi album. Prvi nastup bio je zakazan za 18. septembar 1986. u Mostaru, međutim, taj koncert nije održan nikada. Na taj nastup Jabuka je krenula iz Sarajeva sa dva auta. Fićom su išli Zlaja, Zijo i Aljoša. Kod Jablanice im se dogodila saobraćajna nesreća. Aljoša je odmah podlegao povredama, a Zijo 13 dana posle njega. U čast i sećanje na njih, u dvorani Skenderija, 13. oktobra 1986. održan je koncert Pjesma za Crvenu Jabuku na kom su nastupili sarajevski muzičari i grupe svih generacija. Crvena Jabuka prekida sa radom.
Pošto je materijal za drugi album već bio gotov, grupa ga objavljuje i posvećuje Ziji i Aljoši. Album Za sve ove godine sniman u Splitu u januaru 1987.
Grupa se okuplja početkom 1988. godine i u studiju Rockoko u Bošnjacima snima album Sanjati. U ovom studiju snimljeni su ostali njihovi albumi, uključujući i najnoviji Svijet je lopta šarena.
