Iako je tradicionalna pratilja Jelen Demofesta, kiša, na radost svih ovaj put izostala iako je njeno prisustvo bilo najavljeno, glasne grmljavine je ipak bilo.
Program je otvoren rečima zahvalnosti Banjalučanima i svim ljubiteljima festivala iz drugih gradova koji su svojim angažovanjem Jelen Demofest skinuli sa aparata i vratili ga tamo gde mu je mjesto, na tron. Da uvod bude kompletno usmeren na lepšu budućnost pobrinuli su se najmlađi izvođači u istoriji festivala, Mini Master Blasters, koji su krajnje simpatičnim nastupom odmah nabacili osmehe na lica publike i najavili jaku konkurenciju na 15. ili 16. izdanju ovog muzičkog događaja. Da je konkurencija i ove godine daleko od slabe, potvrdilo je 15 demo bendova koji su se u naredna dva sata izredali na bini i prošetali posetioce hodnicima muzičkih žanrova. A posetioci su im se zahvalili tako što su već pre nastupa prvih takmičara u potpunosti popunili prostor ispred glavne bine i pružili punu podršku onima zbog kojih festival i postoji i kojima je ta podrška najpotrebnija. Takva motivacija je demo bendovima dala i krila i kandže, pa se žiri na kraju našao na mukama i odlučio da se u finale, umesto prvobitno predviđena tri benda, plasira njih dvostruko više.
Pobednici prve takmičarske večeri sa najvećim brojem bodova bili su momci iz benda Dede Putra. Bišćani su svojom neobičnom ljubavnom pričom upakovanom na vrlo zanimljiv način osvojili srca žirija i publike, i imaće priliku da to ponovo učine sutra. Na drugo mesto se plasirao domaći bend Neuro. Posetioci su oduševljeno ispratili žestoku svirku lokalnih snaga, a njihovo oduševljenje nastupom su očigledno podelili i članovi žirija. Priliku da nastupe u finalu dobili su i Ljubičice iz Beograda, koji su svojom duvačkom sekcijom razmrdali svaku zadnjicu na Kastelu, kao i tri benda predvođena harizmatičnim mladim damama: riječki žestoki pank-rokeri Kraj programa, skopski Dan Rice sa pevačicom čiji vokal daleko prevazilazi njen broj godina, te kragujevačka kombinacija Lazy Cats i Djo El Virtuozo sa neobičnim spojem naizgled nespojivih žanrova.
Dok su se bodovi za navedeni plasman sabirali, scenu su preuzeli prošlogodišnji osvajači bronze, Aesthetic Empathy iz Sarajeva, koji su svojim čvrstim zvukom i moćnim vokalima podsjetili zašto su se plasirali na visoko mjesto prethodne godine, a kada su nastup okončali obradom pesme High Hopes atmosfera je već bila usijana. Tačka ključanja je dostignuta, naravno, kada su na scenu izašle Majke. Kastel je tada postao tešnji nego ikad, jer je pored već odavno krcatog prostora ispred glavne bine, i prostor ispred sporedne bine bio maksimalno iskorišćen. Jedinstveni Goran Bare i njegove kolege iz benda su se tom moru posetilaca odužili onako kako samo oni znaju, a hitovi poput Odvedi me, Teške boje ili A ti još plačeš su cela dva sata protresali stare zidine. Nakon toga, žurka se preselila na afterparty binu gde je publiku dočekala Zemlja gruva. U prohladnoj noći svojim ritmovima su zagrejali sve prisutne i držali ih rasplesanim sve dok palicu nije preuzeo britanski DJ Terry Farley, koji je u cik zore sa nogu oborio i one najizdržljivije.
Kada je u svitanje muzika napokon utihnula, samo jedna stvar je bila jasna: ako se po jutru dan poznaje, čekaju nas tri nezaboravna dana!
