Prvobitno zabranjeni spot se posle jedanaest godina našao na poziciji koju je već tada zaslužio.
- Kompozicija Legalize Freedom (Legalizujte slobodu), snimljena 1999. godine, tek sada postaje aktuelna u domaćoj ali i u svetskoj javnosti. Na Internetu se već može pronaći više obrada i raznih izvođenja ove pesme. Tekst govori o socijalnoj nepravdi, o pohlepi bogatih koji uzimaju sve što požele a daju nam samo onu slobodu koja njima ne treba. Od nas su napravili potrošnu robu koju mogu baciti na ulicu kada isisaju i poslednju paru. Manipulišu našim slabostima, pohlepom, požudom, takmičarstvom a ne daju nam da kažemo istinu jer ona samo njima pripada…čovek je izgubio sposobnost da se suprotstavi manipulaciji, lažima, hipokriziji. Nikoga ne intersuju opresija, nedostatak pravde, čak i osnovnog prava na život. Legalize Freedom sam napisala iz iskustva biznis žene koja je godinama kao stok broker radila u investicionom biznisu Amerike i spoznala trikove biznisa. Odavno sam shvatila šta je u njemu trulo. Još pre jedanaest godina sam pokušala da upozorim da će se ovakav scenario dogoditi ali kao i obično, nisu me slušali. Pohlepnima sam smetala da još više ojačaju a većina nije razumela da se borim za njihovo dobro. Pokret Occupy Wall Street ponavlja sve što sam u svojim javnim istupima rekla i u pomenutoj kompoziciji sažela.
Kako bi svet izašao iz globalne višegodišnje i veoma duboke krize, kapitalizam mora sebe da re-kreira, da uspostavi nove odnose između privatnog kapitala, države i naroda. Neki smatraju da je to moguće, prelaskom u takozvanu demokratsku ekonomiju, gde će se generisani kapital pravilnije rasporediti i biti više na raspolaganju narodu a ne samo monopolskoj nekolicini.Wall Street se pretvorio u legalizovanu prevaru, banke podelile kredite bez pokrića, korporacije zatvorile slobodno tržište, što je sve uslovilo blokadu protoka kapitala. Novac se zadržavao kod malog broja bogatih koji ne investiraju u proizvodnju i stvaranje radnih mesta. I, šta se dogodilo? Svetski biznis, fiskalna i realna ekonomija su blokirane, ugušile samu sebe. Proizvodnja je blokrana, pošto su tržišta blokirana nedostatkom konzumenata. Energetski resursi su na izmaku, preskupi su i nemaju odgovarajuću alternativu.
Kada sam došla u Srbiju, govorila sam da ne treba prihvatati postojeće modele Zapada, već učiti na greškama i uzimati samo ono što se pokazalo uspešnim u tim društvima. U brojnim razgovorima sa najvišim državnicima i kroz svoj više od deset godina dugi društveno-politički angažman, pokušavala sam da pokažem da je model kapitalizma i uređenja koje preuzimamo već prevaziđen. Predlagala sam da se posle 2000. godine novo društvo formira kao sinteza socijalizma i oblika kapitalizma i instistirala na donošenju zakona, kao što su Konflikt interesa (u čijem sam lobiranju uspela) i drugih antimonoploskih zakona koji bi sprečili da Srbija postane još jedno od uporišta ili pre žrtva propalog oblika kapitalizma. Antimonopolski zakoni su ključni u sprečavanju bolesti kapitalizma gde je glavni element eradikacija slobodnog tržišta, što je osnovna teza kapitalizma. Za vreme pro-kapitalisitčkog protesta 1996. studenti su se na mene ljutili što im ne dajem podršku. Nisu znali ono što sam ja odavno znala, da se bore za svoju propast, sistem koji se iscrpeo, pao kao žrtva ponavljenih grešaka i čovekove pohlepne prirode. Kada sam snimila kompoziciju Legalize Freedom (Legalizujte slobodu) koja govori o pohlepi moćnika, neslobodi običnog čoveka koji je rob banaka i korporacija, niko me nije razumeo.
Dokazalo se još jednom, da sam da sam imala ispravnu viziju. Nije mi drago što sam u pravu jer je propast zajednička ali mi je žao što me niko ne sluša. Ali, ovo društvo i dalje vode prilično neuki i neinformisani ljudi, bez vizije i rešenja. Srbija ima mnogo sreće a veoma malo znanja i mudrosti – kaže Slađana Milošević.
