ZABRANJENO PUŠENJE U AUSTRALIJI: Sejo Sekson objašnjava zašto u region treba da uvezemo Aboridžine

Legendarni bend upravo se vratio s turneje po Australiji, a evo kakve utiske iz “zemlje kengura” nosi frontmen grupe Sejo Sekson.

Zabranjeno pušenje sviralo je tri koncerta u Australiji - u Sidneju, Pertu i Melburnu, a Sejo Sekson, frontmen benda i autor legendarnih hitova, ovako opisuje svoje utiske:

 

- Sidnej je grad potomaka ljudi iz prvobitne kažnjeničke kolonije u zalivu Botani Bej, koju su sačinjavali teški osuđenici iz Engleske. Simptomatično je što danas svi stanovnici Sidneja pričaju da su potomci čuvara u toj kaznionici, ali ne možete sresti niti jednog potomka zatvorenika koji su tu dovedeni. Kod nas bi verovatno bilo obrnuto - konstatuje Sejo i dodaje:

- Vremenom je Australija, od zemlje u koju su slani kažnjenici, postala uz Irsku i Dansku jedna od omiljenih destinacija mladih i pametnih ljudi, kojima se baš i ne čeka 20 godina da dobiju prvo zaposlenje i to onda kada se izređaju svi uhlebi i guzonjini sinovi.

 

U Melburnu, nekada stecištu kopača zlata, a danas gradu s najviše bendova, klubova i zabave u Australiji, Zabranjeno pušenje imalo je specijalnog gosta na koncertu:

- Na tonskoj probi vežbamo pesme s Džekom Hauardom, trubačem grupe Midnight Oil. On isto kao i naša Lana, koja radi u Američkoj školi u Zagrebu, predaje u Američkoj školi u Melburnu. Odlučio je da s nama odsvira četiri pesme tako da se proba odužila. Trud se zaista isplatio, raja ga je dočekala s ovacijama, pa je izašao i na zadnjoj pesmi "Fildžan viška" i odsvirao još jednu briljantnu improvizaciju od gotovo 5 minuta – prepričava Sejo.

U Pertu je bend imao susret sa Aboridžinima od kojih su saznali jedan neverovatan podatak.

- Kod Aboridžina ne postoje reči za levo i desno. Kako su milenijima obitavali na otvorenom, oni danas govore istočno, zapadno, severno… Možda bi bila dobra ideja naseliti ove dobre ljude u naš region – predlaže Sejo, koji otkriva da su naši ljudi u Australiji pomalo zaboravili svoje korene i kulturu zemlje iz koje su otišli.

 

- Dosta ljudi iz publike više ni ne govori naš jezik. Između sebe govore engleski, a kad se mi pojavimo, iz pristojnosti prebace na naški. Pomalo se gube veze s korenima i poreklom. Jedan od njih me grli i kaže: "E, moj Zele, ti vala vazda isti!" – završava šeretski Sejo priču iz Australije.