Album „Krug“, poslednje zvučno zabeleženo svedočanstvo kultne grupe „EKV“, sa akustičnog koncerta održanog u maju 1994. godine u Prištini, svega pola godine pre smrti Milana Mladenovića dugo se smatrao zagotovo „mitski“ snimak.
Dvostrukim CD-om, snimkom ovog koncerta, u izdanju „Mascoma“ stavlja se tačka na opus jedne od najznačajnijih domaćih rok grupa i „krug“ se, i zaista, zatvara ( nakon izdanja „Iznad grada“, snimka sa koncerta iz Sava Centra 1993. godine).
Nikada se ni pre ni posle Milana i EKV nije dogodilo da grupa takve vrednosti postigne tako veliki uspeh na tržištu. Ne odstupajući ni najmanje od sopstvenih ljudskih i umetničkih kriterijuma, okupili su oko sebe zapanjujuće veliki broj ljudi – ne treba zaboraviti da je reč o relativno hermetičnom i svakako veoma kompleksnom muzičko-poetskom konceptu – koji su ih poštovali, verovali im i voleli ih „Na upravo objavljenom albumu Krug instrumentarijum je sveden na akustičnu gitaru i klavir. Milan i Margita ostali su, posle svega, sami, ali ih to, sudeći po materijalu zabeleženom na ovom dvostrukom koncertnom ostvarenju, nije nimalo pokolebalo u nastojanju da u svakom trenutku daju najbolje od sebe.
Očigledno – i ispravno – odlučivši da nove okolnosti prilagode sebi (umesto obrnuto) stvorili su još jednu nadahnutu i blistavu varijaciju EKV za koju je jedino šteta što nije duže potrajala. Svedena na same osnove, isključena iz svega osim mikrofona, muzika EKV prezentovana je u drugačijem obliku, ali sa istim nivoom strasti i potpunog, nesebičnog predavanja. U tom smislu nastup Milana i Margite čiji se snimak nalazi na ovom albumu uzbudljivo je, dirljivo i bez sumnje veoma ekskluzivno svedočanstvo dostojanstvenog smiraja jedne izuzetne karijere.“, kaže Aleksandar Žikić, rok kritičar.
EKV je uvek bio više od muzike, oni su bili umetnost i koncept a za njih se uglavnom vezuje EKV mračna estetika, objašnjava naš priznati umetnik Vuk Vidor, koji je za EKV uradio omote za albume „Ljubav“, „Samo par godina za nas“ i „Dum Dum“, kao i redizajn poslednjeg albuma. „Oni su bili ozbiljna rok grupa,pravili su ozbiljne pesme koje nisu bile vesele niti komercijalne; tekstovi su bili duboki i oni sami su istraživali tu tamnu stranu. Bilo je očigledno da njihov vizuelni identitet treba da bude ogledalo svega
toga“.
Na pitanje kako bi danas izgledalo to ogledalo EKV-a, Vidor kaže da smatra da bi oni ostali verni svom identitetu jer se od prirode ne može pobeći. „Oni bi se, kao grupa ili kao individualci, razvijali u neke druge smerove... mada, ko zna, možda bi u neko kasno doba pronašli neku vedrinu i neki drugi pogled na svet i umetnost“.
