Gledaocima u Srbiji je od 27. aprila ekskluzivno dostupna serija Sluškinjina priča (The Handmaid's Tale) u ponudi online usluge HBO GO. Serija će se takođe prikazivati i na kanalu HBO od 7. jula 2017. Serija je ekranizacija romana briljantne, perceptivne i inteligentne kanadske književnice Margaret Atvud.
Margaret Atvud rođena je 1939.godine u Otavi. Za zbirku svojih pesama The Circle Game dobila je najznačajnije kanadsko književno priznanje Governor's General Award. Time je započeo dugi niz nagrada koje je Atvudova kao jedan od najznačajnijih autora svog vremena dobila, da pomenemo Bukerovu i Welsh Arts International za romane Sluškinjina priča, Mačje oko, Slepi ubica.
Kakva su bila vaša razmišljanja kad su vam ponudili da se po Sluškinjinoj priči snima TV serija?
- TV produkcije su u današnje vreme temeljno razvijene, dobro napisane, i imaju visoku produkcijsku vrednost, što daje mogućnost produkcijskim kućama da se dublje zadube u romane koje bi se moglo napraviti u formi 90-minutnog filma. Možete razviti likove i postići održavanje neizvesnosti na način koji ljude drži u napetosti i želji da saznaju šta će se dalje dešavati. Upravo sada smo u zlatnom dobu ekranizovanja romana u dugačke serije.
Možete li nam malo reći o kontekstu u kom ste pisali ovu knjigu?
- Počela sam pisanje Sluškinjine priče 1984. godine. Napisala sam je iz više razloga. Prvo imala sam kao inspiraciju distopijsku fikciju i oduvek sam želela da napišem roman koji se dešava u društvu drugačijem od našeg ali sa ženskim likom kao naratorom. Takođe sam proučavala puritansku Ameriku iz 17. veka, teokratiju – ne demokratiju, koja je , verujem, u temeljima američkog društva.
Na kraju, živela sam u vremenu u kojima sam bila svedok mnogim totalitarizmima koji su se pojavljivali i nestajali na istorijskoj sceni i nisam nikad verovala u to se ovde ne može desiti.
Moje pravilo za knjigu je bilo, neću napisati ništa u njoj, što ljudi već nisu u nekom istorijskom periodu i na nekom mestu uradili. Sve što je u knjizi se već negde i nekad desilo. Na primer, sluškinjama i ženama generalno je bilo zabranjeno da čitaju. Još jedan primer, bilo je nelegalno da robovi u Americi čitaju. Možete ići kroz sve, različite delove romana i pitati me gde se to u istoriji desilo i ja vam mogu odgovoriti.
U to vreme živela sam u Zapadnom Berlinu. To je bio otvoren grad ali je bio okružen Istočnom Nemačkom. Svake nedelje iz Istočne Nemačke su nadletali supersoničnim avionima, proizvodeći zvučne udare da bi nas podsetili na svoje prisustvo. Kao Kanađanka, mogla sam da idem u Istočni Berlin što sam i radila. Takođe sam išla u Čehoslovačku i Poljsku koje su još uvek bile zemlje iza Gvozdene zavese. U to vreme, 1984. godine niko nije mislio da će se zid srušiti u skorije vreme, ali pet godina kasnije, srušen je.
Kad je od romana napravljen film, mi smo ga prikazali i u Zapadnom i u Istočnom Berlinu jer je zid tada već bio srušen.
Ekskluzivna premijera novog TVIN PIKSA 22. MAJA NA HBO
To je bilo prvi put nakon jako dugo vremena, još od vremena pre Drugog svetskog rata, da je takva stvar bila moguća. Prikazali smo film u Zapadnom Berlinu i diskusija je bila o režiji, koncepciji, glumi. Kad smo otišli u Istočni Berlin, bilo je veoma različito. Publika je bila prilično tiha. Gledali su netremice a onda su rekli: Ovo je bio naš život. Mislili su time da su bili živeli u zemlji u kojoj nisu znali kome mogu verovati – taj ograničavajući osećaj neznanja u bilo kom trenutku s kim možda razgovarate.
Možete li nam reći malo o pravcu u kom se kreće serija suprotno od knjige?
- Televizijska serija prati likove koji nisu dublje razvijeni u romanu a ponekad serija prikazuje događaje koji uopšte nisu u romanu. U knjizi, ženski lik koji se zove Ofglen, (u seriji je glumi Aleksis Bledel) samo nestaje i mi ne znamo šta joj se dogodilo. To je veoma jeziv trenutak. Ofred – centralni lik – ide u svoju uobičajenu šetnju sa partnerkom jer moraju da izlaze po dvoje kao nekad monahinje. Očekuje istu osobu pored sebe ali to je sada druga osoba. Ona pita: Šta se desilo sa Ofglen? Ta nova osoba odgovara: Ja sam Ofglen. Kraj razgovora. Ofred ne može da sazna ništa drugo u knjizi ali u seriji mi saznajemo šta se događa Ofglen.
Kakvo je vaše mišljenje o seriji?
- Veoma je snažna. Glumci su odlični – sjajna izvođenja – i vrednost produkcije je visoka. Tenzija u seriji se može osetiti u vazduhu: stalno osećate da ste na ivici zato što imate jaku emocionalnu povezanost sa likovima, posebno sa Ofred. Ona je osoba koja se kreće u svetu u kome je konstantno pod sumnjom. U tom svetu, mnogo se očekuje od Ofred, i ako ne ispuni očekivanja, izbačena je.
Tenzija u domaćinstvu u kom Ofred živi ekstremna je jer postoji piramida moći. Na vrhu piramide su muškarci višeg ranga kao što je komandir Voterford koga igra Džozef Fajns. Druge u rangu su njihove žene ali je njihova moć ograničena. Postoji sjajna scena u kojoj svi muškarci odlaze u sobu da donose odluke i komandirovoj ženi zalupe vrata pred nosom što govori: Nije ti dozvoljeno da budeš deo ovoga.
Možete li nam reći nešto o kastingu serije?
- Izbor nekih glumaca i glumica koje je tim napravio za neke uloge je iznenađujući. U knjizi likovi Serene Džoj i komandira stariji su nego što su to u televizijskoj seriji. Mlađi kasting doprinosi mnogo većoj seksualnoj tenziji i ljubomori između likova što funkcioniše sjajno u seriji.
Produkcijski tim je odlučio da likovi budu raznovrsniji nego što je to slučaj u knjizi. Na primer, ima međurasnih odnosa dok je u knjizi segregacija jedan od ciljeva režima. Tim je takođe za služavke odabrao osobe različitih oblika, veličina, boja – svih različitih vrsta ljudi. Mislim da različitost vrlo dobro funkcioniše i preciznije oslikava gde se mi kao društvo sada nalazimo.Tako bi trebalo biti.
Sa tako velikom produkcijom imati glumačku ekipu koja funkcioniše je važnije od bilo koje druge dileme.
Šta se vi nadate da će ljudi izvući kao pouku iz serije?
- Nadam se da će gledaoci shvatiti zašto je tako važno izneti svoje mišljenje dok možeš i glasati - isto tako, dok možeš.
