"Godine 1905, u časopisu Analen der fizik, pojavila su se tri rada koja su pokrenula tri veoma važne grane fizike 20. veka. To su: teorija Braunovog kretanja, teorija fotona svetlosti i teorija relativnosti. Autor ovih članaka - tada nepoznata ličnost, bio je službenik u Kancelariji za patente u Bernu Ajnštajn-Mariti (Mariti, devojačko prezime njegove žene, dodato je po švajcarskom običaju muževljevom prezimenu), napisao je Jofe. On nije čak tvrdio da se Ajnštajn potpisao kao Ajnštajn-Mariti: samo je naveo kakav običaj vlada u Švajcarskoj.
Danil Semjonovič Danin, popularni ruski pisac koji se bavio naučnim temama, protumačio je gore navedeno iz teksta A. F. Jofe kao postojanje saradnje Ajnštajna i Marićeve.
Ko je izbrisao Milevu Marić?
Pretpostavimo da se prezime Marić nalazilo u radu o teoriji relativnosti. Ko ga je izbrisao u uređivačkom odboru časopisa Analen der fizik? Prestižni časopis nije imao ništa protiv toga da žene budu autori radova. Uz to, tri ključna Ajnštajnova rada iz 1905. sadrže mnoge autorske komentare u prvom licu jednine.
Postoje 54 pisma između Alberta Ajnštajna i Mileve Marić koja pokrivaju vreme od 1897. do 1903. godine. Istine radi, svetlost dana je ugledalo samo 10 Milevinih pisama Albertu od 1902. ili ranijeg perioda, u poređenju sa 43 njegovih pisama upućena njoj.
Američki fizičar i pisac Evan Haris Voker kaže u pismu objavljenom 1989, u časopisu Fiziks tudej, pod naslovom "Da li je Ajnštajn usvojio ideje svoje supruge?": „Ipak, iz tog perioda pronađeno je samo 10 Milevinih pisama Ajnštajnu. (...) Ne mogu, a da ne vidim Milevu i Alberta Ajnštajna kako rade u timu, u zajedničkoj nadi da će kao supružnici stići do priznanja poput onog koje su dobili Marija i Pjer Kiri."
Opšte gledano, čini se da Ajnštajn nije sačuvao gotovo ništa od pisama iz ranog perioda, dok su drugi kasnije nastojali da sačuvaju njegova, iz očiglednih razloga, kaže Stečel. Ni u jednom Milevinom pismu Ajnštajnu ne pominju se bilo kakve važne teme iz fizike, dok njegova pisma upućena njoj vrve od komentara o knjigama i člancima iz fizike koje je pročitao, sadrže njegova teorijska razmatranja i eksperimentalna rešenja.
Naš rad
Mileva Marić nije postala ni fizičarka ni matematičarka. Pala je na završnom ispitu zbog loših ocena iz matematike, pa je ispitna komisija na fakultetu Svis federal politehnik odlučila da dodeli diplome Ajnštajnu, Marselu Grosmanu i dvojici drugih kandidata u grupi VIA, ali ne i frojlajn Marić. Razumno je pretpostaviti da je u ranoj fazi udvaranja Milevi fizika mogla pokrenuti emocije kod Ajnštajna. Osećao je potrebu da s tom devojkom podeli svoja istraživanja koja su ga ispunjavala velikom srećom i radošću.
