Knjiga Nesanica za dvoje predstavlja magičan proizvod saradnje Mirjane Ognjanović, spisateljice koja već dugi niz godina otkriva najzanimljivije ovozemaljske tajne čitaocima Politikinog Zabavnika i slikara Slavka Krunića, internacionalne slikarske zvezde i, takođe, Zabavnikovog saradnika. Baš kao i stari dobri Zabavnik ova zbirka neobičnih priča savršeno je štivo je za sve od 7 do 107 godina.
Uvod u priče o nesanici počinje sećanjem na događaj koji se zbio sredinom 18. veka u Drezdenu. Narušenog zdravlja, grof Kajzerling noću nije uspevao da namakne san na oči, ali je verovao da postoji muzika koja bi mogla da mu pomogne i odagna uznemirujuće misli. Da li je ona ličila na san, na život, ili na nešto treće, ukoliko za treće uopšte ima mesta? Više od dvesta pedeset godina kasnije, san je naučio junaka da se ne plaši spavanja, jer ga je naveo na srećnu pomisao da on možda i ne postoji. Lek za nesanicu slikar nalazi u putovanju, a arheolog u tome što drugima prepričava priče.
Neobične pustolovine snenog slikara Slavka Krunića sada su pred budnim okom današnjeg, nesumnjivo umornog čitaoca. Zanimljivo je da su ove priče zabeležene rukom osobe koja pati od nesanice, ali uprkos tome beležnik je uveren da su snovi jednako uticajni kao i java. Stoga nagoveštava da ih je teško razlikovati od budnog stanja, baš kao što nije jednostavno zaključiti ko je stvarna ličnost, a ko lik iz priče. Osam pripovedaka izabrano je ne slučajno, već zbog toga što je u numerologiji i matematici (oborena) osmica simbol beskonačnosti i večnog kretanja.
Ovim snoviđajnim pripovetkama defiluju, između ostalih, tvorac violina Stradivari, kompozitor Đorđo Maineri, indijska boginja Sarasvati, lautista Edin Karamazov i beogradski novinar Velja Pavlović.
Onaj kome to nije dovoljno ne ume budan sanjati, a ni usnuo putovati.
Mirjana Ognjanović rođena 1959. godine u Beogradu, Mirjana Ognjanović izučavala je u rodnom gradu svetsku književnost, a u Italiji – klasičnu gitaru. U određenom trenutku ipak se zasposlila u listu Politika u čijoj je kulturnoj rubrici radila kao novinar gotovo dve decenije, uglavnom pišući o muzici i književnosti. Potom je odabrala Politikin Zabavnik kao prikladnije mesto za pisanje. Na srpski jezik prevela je dela Tomaza Landolfija, Paola Maurensiga, Dina Bucatija, Itala Kalvina, kao i italijanskih pesnika savremenika. Zbirku pripovedaka Začarani Velja i ostale muzičke priče objavila je 2010. godine. Kada je prvi put videla katalog slika Slavka Krunića, učinilo joj se da su joj ti portreti vrlo poznati, te je počela da ih tumači, ne vodeći računa o tačnosti tih objašnjenja. Mirjana Ognjanović živi u Beogradu.
Kada je rođen 1974. godine, Slavko Krunić, potonji slikar, ugledao je grad Beograd. U sudbonosnom času, upisao je slikarstvo, izučavajući ga potom u klasi profesora Radomira Reljića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Magistrirao je u klasi profesorke Anđelke Bojović. Od 2000. godine, član je ULUS-a, a od 2011. – ULUPUDS-a, kao i grupe Society for Art of Imagination.
Dela je izlagao na više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, od toga, na više od dvadeset samostalnih – kako u domovini, tako i izvan granica. Slike Slavka Krunića dospele su do javnih i privatnih zbirki, odnosno kolekcionara sa najneočekivanijih strana sveta. Njegove ilustracije takođe su našle put do brojnih knjiga i časopisa. Knjigu „Satirikone“ objavio je 2010. godine. Junaci Krunićevih slika postali su tada junaci kratkih priča francuske književnice Elodi Pinel. Plašt dugo snivanog sna Slavka Krunića predstavljao je početak saradnje sa Politikinim Zabavnikom. Moglo bi se reći da od tog vremena slikar ne prestaje da sanja, jer se Mirjana Ognjanović, pod dejstvom insomnije brine da za Slavka Krunića uvek ima spremnu uspavanku. Živi i radi u Beogradu i Novom Sadu.
Izdavačka kuća Booka osnovana je 2009. godine u Beogradu sa idejom promovisanja kvalitetne savremene književnosti. Do sada je objavila knjige autora kao što su: Frederik Begbede, Rju Murakami, Džefri Judžinidis, Miranda Džulaj, Džon Makgregor, Mirijam Tevs, Andžej Stasjuk, Dejv Egers, Džonanatan Letem, Bekim Sejranović i drugi.
