Nijedan umetnik nije bio tako podložan mitu i pogrešno shvaćen kao Bili Holidej, koja je i sama tome doprinela svojom beznadežno nepouzdanom autobiografijom Lejdi peva bluz. Ipak, napokon imamo, po opštoj saglasnosti, definitivnu biografiju koju je napisao saosećajan ali i nepristrasan biograf čiji portret obuhvata paletu pevačicinih, često oprečnih, identiteta.
Iznad svega, ona je bila jedna od prvih ikona našeg doba i harizmatična i jedinstvena interpretativna umetnica koju je, kako Klark piše, dotakla milost.
Pisac prati Ledi Dej od njenog detinjstva na ulicama, u krčmama i javnim kućama Baltimora, kroz rane dane uspeha u Njujorku i godina slave, sve do njenog tragičnog pada obeleženog disfunkcionalnim brakovima, zavisnošću od heroina i, konačno, preranom smrću.
Osnovna ideja knjige je da se naruši sveprisutni romantični patos o tragičnoj crnoj ženi - kao da su usamljenost i bolest tokom njenih poslednjih godina života simbolizovale svih 44.
Klark spretno organizuje sopstvena promišljanja sa svedočenjima njenih savremenika, bliskih prijatelja i saradnika koje je, između 1970. i 1972. godine, intervjuisala pokojna Linda Kuel za svoju nikad dovršenu biografiju Bili Holidej.
Pevačica, njene pesme i socijalno-istorijski i kulturni milje ere svinga znalački su i pregnantno osvetljeni ovom neprocenjivom knjigom.
