Pored mene je treći film ovog tima (Hypnopolis - Stevan Filipović), čija su prethodna ostvarenja obeležila, 2006. godinu - uspešnim debijem Šejtanov ratnik, i 2010. - političkim direktom u lice, filmom Šišanje. I kao što je Šejtanov ratnik u srpsku kinematografiju uveo fantastiku kojom je oskudevala, tako јој je Šišanje vratio ozbiljan politički angažovan film za mlade i o njima. Film Šišanje je svetsku preтpremijeru imao u Park Road studiju, reditelja Pitera Džeksona, na Novom Zelandu, gde je dobio izrazito pozitivne kritike od strane autora i članova ekipe trilogije Gospodar Prstenova, uključujući ser Ričarda Tejlora (dobitnik 5 Oskara za specijalne efekte) i Džejmija Selkirka ( takođe dobitnik Oskara, izvršni producent i montažer Gospodara Prstenova i King Konga).
Kao aktuelan i društveno angažovan film, Šišanje je bilo okosnica šire kampanje protiv nasilja i fašizacije društva, a autori su učestvovali na brojnim tribinama i predavanjima širom Srbije. Film je bio prikazan u Skupštinama Srbije i Vojvodine, kao i u Parlamentu Velike Britanije (Portcullis House) i Univerzitetu u Oksfordu, posle čega su sledile javne debate.
Distribuiran je i u Evropi u zemljama engleskog i nemačkog govornog područja, nahsinhronizovan na ta dva jezika. Imao je svoje Blu-ray i 3D izdanje u izvedbi distributera KSM (prvi srpski film u 3D).
Tema filma Pored mene su odnosi grupe gimnazijalaca koji ostaju zaključani jednu noć u školi, lišeni mobilnih telefona i interneta, i po prvi put upućeni da vide osobe pored sebe drugim očima, skidajući sloj po sloj predrasuda sa kojima su živeli i rasli. Tema je i generacijski jaz između njih i njihove profesorke istorije Olivere, koja na sve načine pokušava da im se približi i uspostavi nekakvu komunikaciju sa generacijom koju su svi unapred otpisali.
- Ideja je da se, kroz veoma jednostavan dramaturški mehanizam, pozabavimo nizom motiva, za koje smatram da su ključni za razumevanje problema generacija rođenih tokom ratova devedesetih, sadašnjih srednjoškolaca.
Uticaj novih tehnologija na mlade, njihova uloga u korenitim promenama načina na koji današnji tinedžeri komuniciraju jedni sa drugima, kao i sa svetom odraslih, je lajtmotiv koji se veoma često provlači kroz medije u negativnom kontekstu, a skoro uvek bez dubljeg razumevanja ili referisanja na relevantna naučna istraživanja. Najčešće u cilju objašnjavanja razloga vršnjačkog nasilja, netolerancije i sl. U filmu Pored mene želeli smo da demistifikujemo ovaj, po mom mišljenju pogrešan, pristup, i ukažemo na to da ne postoji jasna linija razgraničenja između nas (rođenih pre internet revolucije) i njih (dece Fejsbuka), posebno što progovaramo iz perspektive lika Olivere, koja je i sama bila deo revolucije, pošto je, kao i ko-scenaristkinja filma Minja Bogavac i ja, rođena početkom osamdesetih godina, i tek nešto više od desetak godina starija od svojih učenika.
Scenario za film koji snimamo je nastajao više od godinu dana, i svi mladi glumci su bili integralni deo tog procesa. Kroz seriju razgovora, proba i jedne velike radionice koju smo održali (Vojvođanski omladinski centar, septembar 2013, u organizaciji Centra E8), oblikovali smo biografije likova u velikoj meri inspirisani ličnim pričama naših glumaca, ili njihovih poznanika i prijatelja, kao i ispovestima tinejdžera koje smo našli na internetu. Ovo znači da su mladi glumci zapravo bili stavljeni u poziciju ko-autora, i da im je pružena prilika da u film donesu sve akutne teme i probleme svoje generacije.
Počinjemo da pratimo priču kroz subjektivnu perspektivu razredne Olivere, doživljavajući njene učenike kao amorfnu, bučnu i preteću masu, da bismo u jednom trenutku (zaključavanje učenika), ostali sami sa tim zastrašujućim stvorenjima. U tom trenu, iz gomile, ipak, vrlo brzo počinju da se izdvajaju pojedinci, sa svojim, unikatnim pričama, ljubavima i strahovima. Želja nam je da, do kraja filma, pokušamo da iskreno prikažemo njihove živote, i načine na koji se nose sa često ne malim problemima - ponekad hrabro, ponekad dirljivo, ponekad glupo, a ponekad smešno. Iznad svega, želimo da dekonstruišemo stereotipe koje vidite kad ih površno pogledate - objašnjava autor.
Olja (Hristina Popović) je gimnazijska profesorka istorije, mlada, puna entuzijazma, i zainteresovana za alternativne metode edukacije. Živi u braku sa slikarom Uglješom (Dragan Mićanović), čija je poslednja izložba izazvala burne reakcije u javnosti. Grupa huligana upravo tu izložbu vidi kao povod da je napadne. Snimak napada kače na internet. Narednog dana, Olja otkriva da je to uradio neko od njenih učenika. Oduzima im mobilne telefone, zapreti odlaskom u policiju ako sami ne prijave krivce, i u afektu odlučuje da ih zaključa u školskoj zgradi dok to ne urade. U školi, igrom slučaja, nema ni interneta. U želji da zajedno reše problem, ali i iz nemogućnosti da napuste školsku zgradu, učenici počinju da komuniciraju. Tokom jedne noći, o sebi i svojim drugovima iz razreda, saznaće više nego svih prethodnih godina i više nego što su ikada očekivali. Ta noć će zauvek promeniti njihove živote, stavove i razmišljanja.
Pored priče o generacijskim razlikama i o metodima edukacije, film Pored mene se prvenstveno bavi digitalizacijom komunikacije među mladima, i njenim posledicama. Bavi se nasiljem u školama (fizičkim, verbalnim, digitalnim...) i problemima diskriminacije među mladima, kao i temama empatije, ljubavi i bliskosti.
Plan je da pre, tokom i posle kampanje prikazivanja filma, učestvujemo u razvijanju javne diskusije o svim problemima kojima se film bavi.
U filmu Pored mene glavne uloge (učenike odeljenja IV – 3) tumače mladi glumci. Većina njih su studenti završne godine Glume na Akademiji umetnosti, u klasi profesorke Mirjane Karanović i asistenta Stevana Filipovića, kao i studenti drugih studijskih programa ovog fakulteta. Grupa Mladića je pozajmljena iz predstave Muškarčine Minje Bogavac i Vojislava Arsića, a tu su i Nikola Glišić iz Šišanja i Katarina Pešić iz filma Klip.
