Postoje ljudi koji svojom dobrotom ostavljaju dubok beleg u sagovorniku, tako što nikako sebe ne ističu u prvi plan, već najpre priču o kojoj govore. I kada prođe neko vreme, u sećanjima ostaju samo važnost i konture same pripovesti, a slušalac čak zaboravi ko mu je sve to ispričao. To su diskretni, često tihi ljudi, koji se sa istom strašću bave životom kao i svi ostali, ali umeju da "dopričaju" neke misli kao da su vaše, samo što vi, eto, niste stigli da ih zapišete...,
ada ideš prema kafani u kojoj smeš da piješ na crtu, bez dinara u džepu, ali se plašiš da je zatvorena".